НЕСВЕТЕ НОТЕ

Лептир на камену свлачи постељу

Па шта бих роде друго да не бих

У дворишту ума крунио жељу

Украли су ми последњи стих

Мишљења разуларе тежаци

На врлом дну по мекој свили

Опет су гласни били кулаци

Оста немир враћен да цвили

Плачни вртуљци испоснички гину

На прагу зебње исцуреле туге

Мрамори тмасти расту у висину

Док муваре прасне ваљају каљуге

Изрезбарене шаре пожељно моле

Корене предачке испод зелене равни

Кумири на трусном тлу жуљају идоле

Извод неписани сведен је у заборав давни

Ако уже предете зарезом моје муке

На кажипрсту не тражите брадавицу

Сумљиве су ми ваше последње испоруке

Грозница се шири по зајапуреном лицу

Убога двојба неће урушити темеље наде

И ако бели мрс грудњача више не сири

Несвесне ноте изневериле су баладе

Рђа једе раоник тупи чујте ветропири

©  30.03.2016.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/

zelenakap.blogspot.com