НЕБЕСКА ТРИЈАЖА

Олуја јака немилосно зелене шљиве млати

Нисам позван да браним звиждуке ветру

Свако ће пред Богом за себе одговор дати

По сујеверју када се збори о „светом“ Петру

Опорука ко у трагу муње за неке резона нема

Утврда ума до јутра сумњам да ће часно издржти

Оросила се тугом рођена стрмина испод бедема

Просев мога духа ако ову ноћ осаме не прекрати

Обездушени свет опет ће јетко и ружно да громиља

Оптужбе... А тупа и безосаћајна савест пориве плитке

Жучно у жалној богорадки сву јед да ратосиља

Нико не мари јутром за моје ноћне жртве и губитке

Плесњива прошлост ваша опсеном све би да утаји

Начет је ореол душе злобно окруњен у глас без риме

Испод жита кријете истину свету... Зли насртаји

Узалуд врљате моје поље рођене рукосаде и пркосиме

Танана бит провиђења за вавек века трасира пут живота

У исту тачку жиже времена и циљеви нам се не слажу

Недам да се укрсти са вашим путевима пробисвета и идиота

Време небеског суда објавиће скоро неизбежну тријажу

И у прекраћеној аналогији препознаће се кукољ и уродица

Згасле су ваше ватре варке... Свуда су расута гола пепелишта

Песме ове не дугују ницање вама узурпатори буновница

Мучних... Не трпи вас праведни стих ни историјска ђубришта

©  13.04.2016.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ  /2016/

zelenakap.blogspot.com