Велике истине нема у скочањеном
уму
Бремене тајне исконом
заветоване трају
По размацима силазишта и
отуђеном зуму
Надсвесне нечасти празноглаве
тумарају
Сокаком ужљебљен тупо извирује
мук
Превратничи ешалон некуда
мравиња
Трен се уписује у запети
набрекли лук
Пламичак иза решетака слабашан
тиња
Од јутра заклоном уденут визир
чучи
Иза ограде просте завезаних
врљика
О кад би могло повечерје да се
случи
У исти ритам постојања свих
одметника
Акутна грешка све је већа ко
чир мрки
На потиљку... За песничке снове
живим
Изазов месеца изостао и мудрац
белобрки
Излуђују се суђаји сами...
Никога не кривим
Адути неважни изборнику пуклом
мисаоно
Више су омча око грла...
Извитоперена сена
Ливци су несвесно давно излили
лијаво звоно
Чекам да врисне искра раздања
из мог камена
Одасвуд гњурци преоравају
застакљену сверу
Одбегли свици неће се вратити
скоро у круг
Још нико уман није срочио оду
личном малеру
Израбљен ланац цвили... Само
што није беочуг
Разједан рђом пуко на пола...
Дангубо ћути
Речи су излишне пред скрамом
мртве тишине
Уз стазу гробну прилегли су
белутци расути
Разуму су до сржи противни закони
гиљотине
Овај глас се буни на
подворништво и издаје
Земљописна карта карактерних
чиме се црта
Цртачи љубави то знају... Злобу
и промашаје
Неки не збрајају у рачун...
Одржавањем врта
Ретки вртлари поезије знају
умилно да облагороде
Висинске разлике савладавају
куражни с трудом
Дође на концу конца време када
се рачуни своде
Шта траже они испод црте пред поетским
судом
© 27.04.2016. Славими®
Ј. Зеленкапић
књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар