По
бојном реду ко дани на дистанци
У
глуво доба претећом језом мрче се кланци
Дух
паланчки гркљан стеже паланци
Предуго
кркља... Издали је изданци
Одбол
зора не може да одболује
Без
тешких суза... Ко овде столује
Од
када господари бауљају и цвиле кује
Туга
напрасно камен и дрво раздружује
Угрушак
крви прелама земна плућа
На
крају света смрт је стигла пре сванућа
Плот
је разнизан пао... Саблазна нам је кућа
Исчшен
зглоб проклет и сва нам уганућа
Клетва
се клетвом узалуд брани
Куд војске
иду тмином војнички копорани
Најезда
скакаваца када нагрне ко пук знани
Посеје
пустош невиђену... Потамне и сами дани
Проваљена
је граница између дана и ноћи
Скрама
се навукла на очи... Зорт у слепоћи
Страх
венчава... Опет ће камарила у село доћи
Преквашена
земљо под опанцима не шобоћи
Не
волим каљуге а увек нас снађу тако
Време
Лаудикеје бљутаво је и млако
Смртну
пресуду потписује сваком једнако
Процес
погибељи траје... Гроб се није измако
Ни
једном створу... Свима следује дан
Одласка
у нигдину... У недосањани сан
Докле
да седла атове смрти ум болестан
Зла
прошла нова кадуљају у кукавни клан
© 07.04.2016.
Славими® Ј. Зеленкапић
књига
:ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар