ПОЕТСКЕ ТАЉИГЕ

Расписујем се по навици за дијалоге са собом

Пред истинољубљем забрањујем пролазе лажи

Са друге стране моста нико ме не чека раздеобом

Саучешћа у мојој муци... Свима су драги багажи

Љубоморно их прте и вуку кроз живот свуда

По дану дангубе отписали би сте их лако

Ретко се среће човек слободан од заблуда

Никада крив сам себи и када падне наузнако

На другом кругу појутарја грли вас моја жеља

Куда бих испловио из синоћних снова у јаву

Из романтике у хаос... Срели сте „сочинитеља

Разумних песама“ писаних зрело... А не удаву

Пискарала намножених ко коров што гуши

Узалуд неће ме потопити таласи олујне освете

Све ограде су пале и авет се инатно рогуши

Не самосвојне стилом време ће заувек да помете

Претражујем сигурна места у будном уму

Крилата слутња шестари изнад збуњене главе

Мени је страна и не бих да уђем у ову прашуму

У свакој песми хоћу тон виши јаче октаве

Под прозором изниклица штркља у копривњаку

Препознајем јој лепоту и опој кад очи мами

Бљутаво је и бездушно развлачити исту жваку

Из песме у песму... Велика слика неће да се урами

У мали рам скучен осиромашеним језиком

Три пута порушену ограду опорављам гласом

Тешко ми пада корида са разјареним биком

Окрутна борба и ниске страсти воњају расом

Пригушена реч се ослобађа да пропупољи

Висину ума жуди моја нова песма сама

Силно желим да данас у односу на јуче бољи

Будемо бар за једну јоту у поетским таљигама

  

Уловили је као скитницу шинтари злобни

Нажалост азил заточења за песме не постоји

Како сада романтичар бити и „кул“ истодобни

У поезији нашег века... Обузимају ме неспокоји

Поетске таљиге никако да изађу из глиба

Заглављене све дубље тону до главчина

Тршчани кров прокишњава муком... Колиба

Склона паду неће опстати сведочи ми истина

© 19.04.2016.  Славими® Ј.  Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ  РЕЗ  /2016/ 

 zelenakap.blogspot.com