ЗЛОСЛУТ ИЛИ ЗМАЈ

Негде на закосини постојања

Суревњиво и свето у двојби сами

Бат сујеверних корака одзвања

Тражи се светло умрло у тами

  

Голи сумор га узалуд скрива

Пре истине заставе лажи старе

На ђубришту у бокору коприва

Лепршају поцепане за нове преваре

Умрљану истину по разводу остатка

Ко ће да тражи када црв сумње ровари

Лаж је умиљата... И прича није кратка

Жабочречина све је гушћа у нашој бари

По обалама рзливен је црни хумор

У опоруци нагорелој уз врбаке

Нечитљив рукопис замире у умор

Пук следи луталицу и његове кораке

Пред мутним очима опијених људи

Небеса трућају колоплет измаглице

Кад разум забразди трезвено да просуди

У истину како разлучити поздер од трлице

По нашем тврдом каменом путу

Поникла трава у запуштености очаја

Опомене што збори прогласе за злослуту

Искобе из свог круга песника витеза и змаја

Густину муке ничим не разреди

У поеми исконска најава наде

Пролог и епилог ко ће сутра да следи

Ако остану неми за плотом заваде

Од светих тајни није остало ништа

Офирали се самозвани свеци у лажове

Истински верујућих нема... Светилишта

Жуде часне речи док се заблуде слове

За истом софром сујеверја се служе

Ројевима мува данас је дан гозбе и радости

Домаћи и дошљаци до сржи се гложе и туже

Велики Бог је на муци да помири кости

Магарци у празном обору одавно њачу

Урлик смењује урлик... Језа урликања

Не слути на добро... И црни гаврани гачу

У бару бачен камен на концу у ило потања

Просјак песник ко на косини косник

Нек држи на пола испружену руку

Можда ће проћи неки самилосник

Испред црквене капије... За моју муку

Суревњиво и свето одавно не маре... Сила

Закрвила се двојба... Луча светлости тиња

Плам пева...Неда се стучена трска свештила 

Песнику витезу указала се другачија светиња

© 17.04.2016.  Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ  /2016/

zelenakap.blogspot.com