КАД УМ ПРЕГОРИ

Где смо то у заокрету свести залутали

Зашто смо одавно склизнули ка дну

Колико ћошкова још нисмо изгланцали

У овом крду трку неће довршити стари гну

Углове што смо обили робе нас онако крњи

Нисмо имали времена да избројимо ожиљке прве

Од црних гавранова само су људи црњи

На трпези савести и под софром не збирамо мрве

Крлетака живота затворена тражи слободан лет

Слободне мисли да падну и доказане заблуде

Мудрац на свом походу сужња стигао је у Милет

Мало је одважних било историјо... Готових да им суде

Опет се вратило на мала врата време продано досади

Некада горљиве усне занемеле су напрасно

Рђа има јака уста кад загризе... Све најзад разгради

Зубу времена ништа се отело није… Освоји ласно

Људи су несносни ко из наших поњава буве

Размилели се по топлокрвним венама

Свет овај пробисвета није видео веће протуве

О зашто их је антихрист с неба донео нама

Криве досаде поимања представу голицају

Надани урес изневери и овај пут није за дику

Истину прво каменују грешници дужни опроштају

Издаја погрешне ноте свира а људи следе њену музику

Резони слабе мудрости заручницу у наум изводе

Згужвана мисао пре спознаје у запећак је бачена

Балони мржње закрили умове и ником очи то не боде

Нараштај овај преживети неће… Тутњи стихија паклена

Истина нема коме да се збори... Кад ум прегори

Људске калкулације не важе за погодбену трампу

На земљу пада црна киша пљуском... Згасли метеори

Чађави фитиљ досадно дими а немамо другу лампу

Угасило се поверење пре поноћи ко догорела свећа

Не дају се у кофер живота спаковати успомене

Затрпани су путеви и раскршћа... Гуше нас гомиле смећа

У помрчини проданих душа умукла звона опомене

Пропустили су воз спасења тражећи зарасли колосек

Уснулом долином до зоре оста нестижица да галопира

Опет су се вратили инквизитори и њихов тамни век

Богоугодно стадо пати у прогону гонича остало без пастира

Одавно знамо ко нас је плагирао у првој и задњој ноти

Не жалите… Песма није сиромашна за разногласје јаука

У шевару промрзле баре цвиле слепи бачени накоти

Чиме ће народ да се брани од урока... Зар чесном белог лука

Рођену децу револуција у млину уништења меље

Узалуд смо се пели на постамент… Расколи трају

Неки нови зидари царују ложама… Припасали су кецеље

Умрљане бестидно... По заповести запада комишају

Наше мобе за своје салаше… Није им доста овог посртања

Ни што смо предуго носили жар у голим рукама до пепелишта

Зајарчиле се неке нове браде па мудрују на тргу умовања

Рођена земљо још ниси стигла да ожалиш прошла губилишта

Где смо то у заокрету свести залутали

Зашто смо одавно склизнули ка дну

Колико ћошкова још нисмо изгланцали

У нашем крду окончавамо трку у смртном сну

На овај дан © 13.01.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2017/   zelenakap.blogspot.com