ЗАР И ТИ...?

Песник сам свој штићеник у дому за незбринуте

Побегао из штавних опанака и развезао опуте

Нико незна где… А одговорни неће ни да наслуте

У коју земљу даљну… На забаченом путу… У оснуте

Веле:-Он има у глави “сиве зоне” и неке празне минуте

И сећање га лако вара… Загледан у мрље просуте

Ближе му године давне од скорашњих у низу обрнуте

А кости трошне… Слабе и ломне… Као да су од плуте

Идеје га чудне воде… Не знамо јесу ли ћакнуте

И прича исте приче испочетка… Све му онако уврнуте

Распукле и бајате… Труле… Ко иза плота бачене диње жуте

Сутрашњице су увек исте… Сузе прошлост замуте

Искривљена кичма и врат ко на чворноватом штапу гуте

Језиво боду сироту дроњу… Мршави гребени костура ћуте

Презиру пут смрти… И задњим пркосом бране животне путе

Од оних што маслом завидљивости гоје паразите и хране труте

Неће их мимоићи судбина зла… Бог позна чивуте

И празне пушке кремењаче што залуд пале црне баруте

У гору песничку давно су зашле истинске песме кошуте

Године ко крстине у врху њиве за дожеваоницу зденуте

Сјаје безбројне звезде са овог свода не скрајнуте

У миру одбројавају час доласка… На разбројс се не љуте

Гутају време празнине док у мимоходу пролазе кнуте

Свезан је нарамак шибља да нико не поломи пруте

Носи бисаге успомена пртене… Драже но наше од јуте

И кад се новом песмом и строфама оспу прелепе риме гануте

Разгрћу стазу од туђег лишћа… Ноге у болу згрануте

У чуду даљина даљних замете траг можда негде до Калкуте

Назови песници “сеоске снаше” за витезом забринуте

Покорно ослушкују његов поетски глас јеке… Круте

У ставу мирно… Погнуте главе просјака убоге злослуте

Наричу покајнице… Зар и ти… Просјак… Мили сине Бруте!

На овај дан  © 25.01.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2017/  zelenakap.blogspot.com