Разљутила се зима и одрекла снегу право
Да нас покорава својој вољи пре пролећа
Нико да поверује од истински тврдоглаво
Ћуд јој је вазда наопака... Мудрост се сећа
Какве су некада биле зиме то ти је за причу
Да те заболи глава од сметова и вејавице
Још кад загуди кошава и кад вукови урличу
Језа се свуда леди с ињем побеле трепавице
А оно ево ти сада зима пролећу дане краде
Каква се ово збрка годишњих доба збива
Кад дођу бабини јарци све ће да надокнаде
Зима мора да искија бридом… Зар је она крива
Лаковерни што поверовасте да ће скоро ласте
Да се врате и да остану да се више не селе
Висибаба како ће без беле капе да порасте
И каћун од кога жутило да украде… Деца веле
Немогуће је да пролеће игра коло на кецу
Кад вазда било је коловођа весељак живи
Можда је ћудљива јесен слагала наивну децу
Или су лета с југа на север утекла по наиви
Ко је то заспао и није извршио смотру чета
Уврстава се свако где му је воља преко реда
Откуда на зборном месту зиме михољска лета
Како су вилинске косе замрсиле власи с преда
Скривено лице докле ће да се игра скривалице
Докле да тугују збуњена деца што нема снега
Јесу ли се годишња доба раселила ко селице
Или су загубила путе без белутка држећи се ега
Непокорности можда нашу децу неславно уче
Нек зима испружи прсте да је учитељ опомене
Шибом… Јесен у ћошку на зрневљу од јуче
Нека клечи стара лола тако се учи школа… Чуј бене
Докле ћеш да се правиш луда предуга зимска ноћи
И да дечије звездане снове кријеш на леђима змаја
Кад га висине у тачку скупе… Лапонац неће моћи
Лажју црвеном од стида о Божићу до дечијег раја
Стићи без снега и украдених санки… Ко мари за жеље пусте
Исцепала се врећа и помешале се легенде кумири и свеци
Деда мразеви и бабе па неки Божић бата кроз оџак да се
спусте
Лажу… Ко овде продаје рог за свећу и ко се руга паметној
деци
На
овај дан © 04.01.2014. Славими®
Ј. Зеленкапић
књига: “МИЛОКАЗИ”
- ВРЕМЕПЛОВ
/2017/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар