ПЕСМА ОПОМЕНЕ

Јутрос сам ношен побожном надом

Шетао сам… А врвило је мноштво градом

Пут цркве… И ја сам прошао мимо туда

Не слутећи да ћу бити сведок чуда

Како и зашто у промрзлој зимској чари

Да се збуду тако чудне и ружне ствари

Са друге стране улице стајао сам дуго

У неверици… О људска бедо… О туго

Вечерас не могу побуну душе да оћутим

И ако срдњу прозваних слутим

Чудо се обзнанити мора да се не прикрива

Не очекивано из просвећених порива

Породила се сама песма опомене

Запитаност не може збуњивати само мене

Данас у једној порти храма

Била је велика гунгула…Фама

Једни друге руше…Газе

Отимају се… У грчу екстазе

Две нововерке се туку

А свештеник се цери… Бруку

С гађењем примих и трон полтрона

Галама је надјачавала бруј звона

У песми овој призор ми се обзнани

Поновило се нешто слично као лани

Парадни хришћани… Полтронисти

Од вајкада и вазда исти

Новопечене лажне удворице

Љигавци и пузавице

Чаколисци мрсни и подбули

Извијали су вратове и главе у гунгули

Вртели се фарисеји бескичмени

Куку њима а и мени

Омађијаној води и руљи

Нико да се освести и опасуљи

Данас је овде светост изгнана

На трону срца столује сатана

Је ли то Пилат пере руке

Ил народ беспућа кулучи кулуке

Рукољуби туђе скутоноше

С пута куда и данас зађоше

Ти лијани повијуше

Продали су своје душе

Све несоји до несоја

Земљо и песмо моја

Тешко теби речи прекађена

Док је ова порта простачка арена

Где кадија и тужи и суди

Пук је овај у заблуди

Простаклуке сипа нечувене

Опор језик брбљивице жене

Умље вређа… Ружне речи збора

Као блека стада расутога тора

Покварили су дан и светост ореола

Зашто су срце и ум пали у коб раскола

Паство преко твојих леђа

Крвили се око међа

И опет се у прегоне дали

Одавно се нису на зло растајали

Преклињем и молим

Истину свету коју волим

Лажи не рађај ожиљке и безуме

Песник овакве порте и обичаје не разуме

Шта и коме разбожени значе

Расточено и што се растаче

Зашто иста судбо и овога века

Има људи… Ал нема човека

Доста нам је крста и распећа

Лојаница… Где је срећа

Надграктале чавке вране

Како земља да поднесе згубидане

Све је ђаво узео под своје

Разверени неће да се зброје

Одјек чујем… глас Јована

Са древног Јордана

Породе аспидин чу ли за покајање

Бог се јави… А ти у грактање

Неку своју фешту тераш

Знаш ли… Небу се замераш

С флашом богојављенске водице

Срљаш камо…А од Бога си окренуо лице

Христа на том крсту нигде нема

Докле ће савест да ти дрема

У обичајима празноверним

Без стида… Пред Богом смерним

Покај се…Истинитом путу живота се врати

По делу или неделу Бог ће да ти плати

До године кад распеш стару водицу

Исчупај исклијалу злехуду клицу

Пре него опет приспеш у неку порту храма

Покај се… Сети се данашњег блама

Опомени се сваке ружноће

Бог чисто срце и праву побожност хоће

Нису му мили лицемери

Не силази с правог пута… Ходај у вери

Часној... Буди истинско Божје дете

Не дај да те празнословље смете…

©  19.01.2017.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

ВАРВАРОСЕ /2017/ zelenakap.blogspot.com