Пролог:
Време је празника, нерадних дана, који ће јануару украсти
половину. Верујем кад се буде освестио поклониће нам другу половину времена.
Тада смо позвани да прочитамо ово закаснело писмо. Можда ће многи зажалити што
је стигло тек на окриље Божића. Немојте тада кривити неажурност надлежних, иако
је било сметова и мећаве. Прочитајте га у миру... Размислите шта ћете у
одговору написати пријатељу Исусу? Иза овога дана нови је дан. Шта ћемо са
собом у следећем дану, и свим данима до новог Божића? Можда је упутније чути вечно
пилатовско питање "Рече им Пилат: -А
шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне."
Ово питање Пилат упућује народу на ноћном суђењу Христу са балкона своје
палате, оној руљи што урла - Распни га!. Јеванђелист Матеј у својој књизи
записује догађај и питање у 27 глави у 22 стиху. Чујете шта римљанин,
незнабожац, пита божји народ онога времена, и чудите се. А помислите да у ове
прзничне дане сам Исус Христос пита хришћане. " Шта ћете чинити с Исусом
прозваним Христом?" Исусово писмо поставља ово питање. Шта поступци и
пракса говоре речитије од речи. Ја и себе самог налазим под пилатовим балконом.
Не волим хорске песме и еуфорије. У неком кутку моје душе, у време осаме и
тишине, набасах на ово писмо, и започех да га читам себи полугласно, и помислих
можда би још неко могао да ме чује. Себичност није, и не сме бити хришћанска
нарав, па ето добронамерно, делим ово писмо свима. Мени ничији одговор не
треба, ја нисам пошиљаоц, него као и ви прималац. У потпису је Исус Христос
који чека одговор. Ево његовог рођенданског писма,
Писмо:
„Dragi
moji voljeni:
Kao što dobro znate, približavamo se mom rođendanu. Svake
godine održava se proslava u moju čast i mislim da će biti i ove godine. U ovo
vreme mnogi ljudi kupuju poklone. Na radiju se stalno o tome govori, u TV
reklamama, i u svim delovima sveta skoro svi pričaju da se približava moj
rođendan. Lepo je znati da bar jednom godišnje neki ljudi misle na mene. Kao
što znate, proslavljanje mog rođendana počelo je davno, pre mnogo godina. U
početku, izgledalo je da ljudi razumeju šta sam učinio za njih i da su zbog
toga zahvalni. Ali u ova vremena, izgleda da skoro niko ne zna šta se slavi.
Nisu znali kada sam rođen, jer nikome nisam rekao, pa su izmislili datum, koji
nije ni blizu doba godine kada sam zaista rođen. Porodice i prijatelji se okupe
i dobro se zabavljaju, ali ne spominju ono što je trebalo da bude svrha
slavlja. Sećate se da je i prošle godine bilo veliko slavlje u moju čast.
Stolovi su bili puni ukusne hrane, peciva, voća, orašastih plodova i slatkiša.
Dekoracija je bila izuzetna i bilo je mnogo ukusno upakovanih poklona. Ali
znate šta? Ja nisam bio pozvan! Trebalo je da budem počasni gost, a oni se nisu
setili da mi pošalju pozivnicu. Zabava je napravljena radi mene, ali kada je
veliki dan došao, ja sam ostao napolju, jer su zatvorili vrata preda mnom. Zapravo
me to nije iznenadilo, jer oni zatvaraju svoja vrata preda mnom preko cele
godine. Pošto nisam bio pozvan, odlučio sam da bez buke uđem, kako bih video
šta ljudi rade na moj rođendan. Stajao sam u uglu sobe i primetio da većina
ljudi pije alkohol. Neki su bili čak i pijani, a skoro svi su pričali šale i
nevažne stvari. Zabavljali su se, ali ne po principima kojima sam učio ljude.
Kao vrhunac svega, pojavio se jedan debeli, maskirani čovek sa belom bradom,
obučen u crveno. Vikao je Ho-Ho-Ho! Sva deca su se okupila oko njega, kao da je
rođendan bio u njegovu čast. Dao je poklone male vrednosti onima koji su
navodno bili dobri, a niko nije razmišljao o poklonima ogromne vrednosti, koje
i dobri i loši primaju, od mene tokom cele godine. Otvarali su svoje poklone,
ali niko nije ostavio poklon za mene. Kako bi ste se osećali kada bi za vaš
rođendan ljudi delili poklone drugima, a da vi ne dobijete ni jedan? Shvatio
sam da sam nepoželjan na njihovoj zabavi i tiho otišao. Svake godine postaje
sve gore. Ljudi se sete samo da jedu, piju, dele poklone i da idu na zabave, a
niko se ne seti mene. I ako broje 2013 godina od mog rođenja, skoro ni jedan
dan života ne provedu sa mnom. Voleo bih Božić u kojem bi me pozvali da
oplemenim njihov život. Nisam im otkrio dan svog rođenja, jer nisam želeo da
budu sa mnom samo jednom godišnje, a većina njih ne provede sa mnom čak ni taj
jedan dan. Zaboravili su da sam dao i svoj život na krstu, samo da bi ih
spasao. Mnogi čak ni to više ne veruju. Reći ću vam nešto važno. Mnogi me nisu
pozvali nikad na svoje zabave, ali ja ću napraviti svoju proslavu, velelepnu
gozbu kakvu niko ne može ni da zamisli, ni da mu na um padne, gozbu na kojoj ću
zauvek obrisati suze svima koji se odazovu. Sada sam u poslednjoj fazi
priprema. Šaljem svima pozivnice, i nije mi još puno pozivnica ostalo. Želim da
znaš da i za tebe imam pozivnicu i da želim da budeš prisutan. Rezervisao sam
mesto za tebe i ako se odazoveš tvoje ime će biti upisano zlatnim slovima u
mojoj knjizi. Samo oni koji se iskreno odazovu dok je vreme, moći će da uđu na
veliku večeru. Oni koji ne odgovore, na žalost, ostaće napolju i ako će tada
svi želeti da uđu unutra. Spremi se već sada jer je sve već spremno za gozbu,
samo se čeka da odgovori još nekoliko osoba. Biće to večera koje ćeš se večno
sećati. Vidimo se uskoro. Evo, dolazim! Isus!"
/izvor
: Marija Balog Zivanov / Rodjendansko pismo/
Епилог:
Заиста
сте у праву.
Ценим што препознајете
узрок. Хришћанство се удаљило, и удаљава се од себе самог. Искрени хришћани ће
рећи да је настала бујица парадног хришћанства, или церемонијалног, а све је мање
суштинског и изворног. У мору површности има часних и преданих хришћана. Сећам
се давног разговора са једним достојанствеником цркве, који се изговарао на
период комунизма, казујући да су цркве биле отворене, и да су они у њима
свирали, а
што народ није долазио да игра, то је њихов грех. Просто да не верујете овом. Паства је
вазда крива, а не клер. На опаску да су по Христовом узору били дужни да иду
међу народа, а не да чекају да народ долази к њима, просто се наљутио. Гунђао
је на то да су позвани да буду водичи а не гоничи, да су морали да се мешају са
народом, да не певају и свирају себи у храмовима, него да уче народ вери и да
га просвећују и томе слично. Црвен је смењивала модрина, па белина на лицу, док
сам говорио да је Христова проповедаоница била изван синагоге. Често је то био
какав узвишени камен на падини горе, рибарски чамац на обали језера, градска
капија или трг, као места окупљања и обављања јавних послова. Бројни су сусрети
Христови са појединцима изван мноштва, исцељења, подизање мртвих, опрости и
сведочења, задовољења потреба људи. О преметању храма "пећине
хајдучке", како то сликовито говоре јеванђеља, зар треба сведочити поново.
И овде не генарализујм, јер увек има оних часних изузетака. На ум ми пада знана
Гандијева изјава "Христос да, а хришћани и хришћанство не" Овим
такође не унижавајмо хришћанство над другим религијама. Једино Бог хришћанства
је жив. Није до Бога, није до Христа пута истине и живота, није до науке
Светога писма, али јесте до следбеника, до хришћана, до вођа и институција, до
легализма, фарисејства, фанатизма, пренаглашене традиције, и свега осталог
успут. Многи социјолози и аналитичари хришћанства потрошили би дане и дане да
дају одговоре на све ово.
Али није далеко истина. Рођенданско писмо је погодило жижну
тачку истине. Хвала Марији Балог Живанов, од које је преузето. Мене је ово писмо
покренуло да му само допишем пролог, а ово би му у неку руку био епилог, ако има кога да чује?.
Остаје још само додатна напомена:
Све
ово је писано и објављено пре три године. Од тада до сада нисмо искорачили ни
три корака напред, и очито је да се ни за јоту ништа не мења, па могу само да
жалим због готово опште глувоће и мноштва које не жели ово да чује, што смо још
даље зашли са пута на странпутице које лакомислено табанамо, у пукој традицији
преузетој из паганства. Драги Христе опрости…!
На овај дан ©
07.01.2013 Славими® Ј.
Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ
/2017/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар