ИМУНОЛОГИЈА ТРАЈЕ

Време је сезоне заразе и грипа

А ја у невреме одано заражен

Под ногама ми бели целац шкрипа

Нема пртине… И снег је не угажен

Док мноштво вакцине тражи

И у страх се увлачи и замотава

Са зебњом слуша вести и лажи

Од истине свете у врућици прска глава

Мене ветрови и кошаве гоне

А ја им у пркос истурам груди

Сметове гацам док умор не клоне

Претражујем даљине… Завејани су људи

Са ћудима мећаве данима се косим

За прегршт утехе разгоним тмуше

У бисагама мојим песме им носим

За њихова срца и окрепу душе

Од болних мисли из окупираног ума

Да се разбистри савест и човечност сване

Огуглао сам на мој песнички грип из прашума

Са маларијом чудном закачен у време тарапане

Ове епидемије људске имена чудна носе

Животињска… И скраћенице Бог зна које

Моја зараза поезијом место смрти ниже откосе

Речју и римом… Навиљци бели престали да се броје

Кад нанос сметова пртину прошлу замном затрпа

Од густе поетске вејавице и зид ми овај побели

Ако неко украде песму целу и неки стих издрпа

Не кудим но благосиљам што се мој грип сели

У неке туђе главе и собе да зид им не тугује

Поезија је најбољи лек и зараза коју готивим

На телепатској жици кад гачци чуче и срца брује

Нову азбуку и ноте вере… Од невремена оног живим

За сваку нову сезону заразе и грипа

Волим што сам неизлечиво заражен

И кад ми под ногама бели целац шкрипа

Утабао сам пртине и снег је угажен

Стаза је ево постала тесна док не ојужи

Поетско поље пршти уоколо од вакцина и граје

Песмом пелцовани у раме деца жене и мужи

Неће оболети од богиња… Имунологија траје…

На овај дан  © 15.01.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ  /2017/  zelenakap.blogspot.com