БЕЗДНО САМОЋЕ

Изгубио сам оштрину вида

Висим на рубу бездна самоће

Предуго медитирам у песми зова

Нико да поцрвени од стида

Запутили се кивни осудом у атаре злоће

Пале су тешке речи са ватром громова

Смерно се питам где је крај бестидној хули

Запењен бес лудака песнице чврсто грчи

У њима расуда нема да смири страсти

Протагонисти лажи давно су се оденули

У раскалашне одоре…Песниче крчевину не крчи

Пусти пањеве да труле. Немој сенку красти

Иступило се сечиво речи на резу неклепано

Ватре су мртве жеље и затрпана пепелишта

Ледени поглед тишине угашен зором

Спознао нисам што само њима је знано

Никада не бих бацио сидро у туђа сидришта

Нека се они међу собом разједају љубомором

Заметнуо сам трагове успомена понете из завичаја

Негде низводно остали су тужни уз обалу леву

У вировима живота… Дубоке затоне нико не буди

Дечија машта је узалуд градила храмове Инка и Маја

Расцепиле се песме и болно цвиле са душом у двопеву

Рефрен смрти певати нећу… Разломиле ми се груди

Плебс на збору побуне витла поругом кнуту

Окрутни јарам да збаци са погрбљених плећа

Хоће слободу да зацари на престо и право гласа

Посрће слепи вођа невични свештеник на туђем путу

Опет се продаје првенаштво преваром у здели лећа

Под пилатовим балконом урла руља насладом ужаса

У зађевици са собом преду се чудне нити

Призив Чарнојевића и сеобе страдања слути

Дали се некуда бежати мора када валови зла буче

Намножиле се прекобројне хорде термити

Још нисам дознао истино ко овде дебело мути

Зашто кануре мрси и невидљиве конце суче 

Дувају с југа нови ветрови исте глорије

Барјаке чујем док лепршају на јарболима

Ватре мог срца носим смело истине плам

Успори животе… Време је за кораке спорије

Трагачи нису нашли сакривен плен у откосима

Самујем дуго и самоваћу… Умирем сам…

Ружне тишине трну дуго… У безвремље цуре

Помрачен вид удваја сваку слику набором сенки

Бездно није јама у привиђењу но смртни град

Скупио се народ да види и чује калабуре

Бестидна хуло ђавољег кола доста је теревенки

Калауз нећу… Предај кључеве истине…Ово је јад

Још нисам дознао истино ко овде дебело мути

Зашто кануре мрси и невидљиве конце суче

Ватре мог срца смело носим истине плам

Опет ће са новом песмом пожар планути

Стигле су љубав и правда да се заруче

Самујем дуго и самоваћу… Умирем сам…

На овај дан  ©  04.11.2012.  Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2017/  zelenakap.blogspot.com