Поруку љубави опет сам Вољеној писао
Читати је неће… Искри додир каменог лица
Кришом се раздањује и гологлава мисао
По своду раскриљеном узлетела ко јато селица
Са товарном муком приспео дан по пркосу
Сирото чекање стаче у доток последњу жељу
Мила први уздаси посекоше јутарњу росу
Поглед води драму узмицања у наду бељу
Гризу се усне чекања на раскршћу слепом
Вандали исписали графите по нашем зиду
Још једна строфа песме душом и расцепом
Ношена казује риме љубави Теби… У раскиду
Опало лишће умире под ногама шетача
Око окућнице самотан лутам у кругу глади
Времена проје и пепелишта испод сача
Залуд се сећати данас… Обескриљеној нади
Рушити веру испод моста валови можда неће
Требам доброту Божју за запис нових речи
Истим током запењену а не пламен свеће
Да спали наша писма и слике… Опрост сад клечи
Ореол вере доцртава око испијеног чела
Само је Мила твој додир лаки разбудница моја
Грлим све наше тајне залахорене испод вела
У успомене осунчане пребегом из спокоја
На светом месту постојања уз наклон части
Зазубицом трну жеље и згажене јаглике
Скидам капу каћуници… Сузни целов ће пасти
На твоје девојачко доба и црно беле слике
Тупо дамара нагон из петних жила
Јуриша друга страна ветра посводицом
Све шири круг ме мучи негвама сивила
Укљештен живот у процепу везан жицом
Великом омчом смрт мирне очи води
Последњи трептај бола краде сумаглица
Још једна жртва крстоносна истину нек плоди
За част Теби кад дођеш у прелету ноћног свица…
На
овај дан © 15.11.2012. Славими®
Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ
/2017/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар