СКИТАЧИ ЛИШЕНИ ДАРА

Стишала се прашина разуђене море

На преслици древној још се вуна преде

С давном збиљом јоште водим разговоре

Два оглава тврдог правца мало вреде

Са дубоких страна пртим нарамке трулежи

Гњило време ума магле вуку из прикрајка

Именитељ заједништва побегао јужној равнотежи

Уз долину срама грмљавине буче и велика хајка

На силазној страни спава подрум посињења

Ко опало лишће што стропове миром завејава

Кад би уште просте знале кладеначка хтења

Не би пиле мутљаг покорице помућених глава

Вилинско се коло с глувим добом надгорњава дуго

Ноћ суђаја испосницу пије по обрубу тмине

Витезу слободе о јуначком дану не зборимо туго

Надлактица кужна у просеву мучном себра брине

Колут дима у оснутку густим даром јоште кружи

На престоном месту учаурен пролом зебње слути

Када песник оде иза дуге небеске њиве ће да плужи

Као своја земаљска поља… Да не остану раскинути

Ланци поетских веза пазите потомци заносних речи

Дуг предака опомиње… Бардови јоште држе лучу

Охолост поносита јамачно је рђа и онај што не клечи

Пред троном краљице уметности… Затон у обручу

Чека лажљивце и издајнике пера у коби заборава

Немушти глас је сирот и мумлав по просуђењу

Ум збори отрцано… Може ли више да се отрцава

Излизано… Крвави траг спечен запис по камењу

Не знају да прочитају многи скитачи лишени дара

Жалим што трабуња множина о берби јагорида

Песма се сриче срцем и душом за стег барјактара

Језик је светиња… Ко нам то прља олтар без стида

Вашарску шатру малоумни дижу за кап весеља

Блудна се гозба растаче за софром… Љигаве

Деценије миле дуго… Буђави кукурузи и прочеља

Труну немилосно за потпис шака кад се огараве

©  30.11.2017.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: ВАРВАРОСЕ  zelenakap.blogspot.com