ИЗГОН

Претражио сам пламсаје и загубио жар

На истом пољу тињања пепелишта

Гомила се сведено и не сведено у гар

Осуђеном  не спомињи дан судилишта

Последњи крик испод откоса јаве

Уз фијук прозборена песма не сањари

Ако их нисте срели мане су тврдоглаве

Реч моја са вашом неће да се барабари

Не може множина у исти суд да се прибере

Кроз тамну ноћ просјаци мокри промичу

Лудачку вољу не тражи да ти се очи увере

Хоће ли заборавни да заврши започету причу

Не очекујем таљигање ноћно да приспе зором

Кладионица смрти није изгубила добитак живи

Црквени суд јавно је казнио грешника укором

Праведника нема пред Богом… И мртви су криви

Шевар надраста мочвару ума док локвањи труну

Никога нема да је заталаса веслом убогог чамца

Презир почива на љигавцима што се у част куну

Негостољубиви бездушни град изгони поету самца

Ко зрневља са воденичног камена одбојне речи прште

Разграђен тор немир језика никако да посведочи

Лутају по прапостојбини чеоне вијуге и умља се мрште

Хоће ли вас прогонити савест када нема где да крочи

©  08.11.2017.  Славими® Ј. Зеленкапић

Књига:  ВАРВАРОСЕ /2017/  zelenakap.blogspot.com