1.
Ноћ би да лако угаси сећања
Ко петролејску лампу усамљену
Да више не чађаве душу
Но она и после тога диме задуго
И дим још љуће штипа за очи
Са срцем и умом ја немам већања
Никада не сећи сећања вену
Знам како је гацати кроз тмушу
Не часи излиј се у песму туго
Ту је мој стих да те посведочи
У мраку душа постаје још тамнија
Не чудите се што се не колеба
Шта учинити са успоменама
Успомена је моја литија
У вери служим Мили и изнад неба
Преко гроба не стражари тама
Добро је кад остану сећања да чкиље
Сањара да подаље држе од несигурног сна
Док моје песме и посвете
Светост тајне обузима јаче
Нужно је подрезати фитиље
Песник то зна
Духа не гасите... Поете
Пустите душу у песму да се исплаче
2.
До првих петлова је јако далеко
Цик зоре хоћете ли успомене живе дочекати
Ноћ сећања увек породи песму нову
Песмом да се преживи и забаса у нови дан
Успомене и жеље су не прекинута нит
Нађени пут сусрета смрти и живота…
Чемер и мелем ил питко љубавно млеко
Исти извор точи кад срце сврати
У жеђи… Утеха дође по слову
Исписа и исповеди душе ко сан
И открије се смисао и бит
Мука је поука успомена кад се премота
3.
Мила ме чека на истом раскршћу вере
Жуди моју реч благу
Нову посвету
Песму љубави и благослов
Немам право да изневерим
И Она цветове успомена бере
Сећања не обарају но дају снагу
Она су анђеоска крила оном лету
Кад је из Босне дошла под мој кров
Смрт животом могу да оверим
Једном ће се и то збити
Први и последњи пут
Сусрет без наде и загрљаја
Долазак са прекрштеним рукама
Смрт ће се смрти привити
Не да јој љуби владичански скут
Него да закорачи преко прага раја
Да тамо моја Мила не буде сама
Никако да дознам разлог врли
Зашто се одлази са прекрштеним рукама
Хоћу да је грлим и да ме Она загрли
Овде и тамо не станује тама
4.
За мене што вазда грлих свет
Људе
Ближње све од реда
Вољене и не вољене
Тебе Неумрла
Заповедам не склапајте ми руке…
Мили на дар носим свога живота цвет
У њеној кити да и он љубав буде
Убране успомене живе… Ко чеда
Препородиле су Њу и мене
Чујем одјеке песме из анђеоских грла
Васкрсење је подигло славолуке
Борац сам који се не предаје
На крсту на свом распећу
Мој Господ није био скрштених руку
Његов отворени загрљај
Сведочио је о вечној љубави
И сведочиће ва век века
Проживљен живот без живота нестаје
Успомене умрле заборавом слећу
У вилинско коло не марећи за бруку
Кад смрт стави тачку веле да је крај
Из окова гроба нико се не избави
Ово је лаж и обмана преданог човека
Зашто му узети право да се вером брани
И кад се живот угаси
Бог је на покојниковој страни
Сапутник и на путу смрти да га спаси
5.
Мртвом прекрсте руке самовољно живи
У часу растанка и опроштаја
Дали се запитају шта је његова воља
Ко воли опроштаје и оплакивање
Што кратко траје па исчили
Јер живот тече даље
Скрштене руке нису признање да су криви
Они што су живот пропутовали до издисаја
Истим семеном кривице нису сејана сва поља
Кад јесен смрти оголи грање
На крају се спозна јесмо ли родно дрво били
Смоква са лишћем ил друга ружна страна медаље
6.
Никуда не одлазим чујте
И опроштаја нема
Идем на сусрет са Милом и јавом
Сузе се распу из саме душе провалом
Ако љубави нема ни сузе не требају
Љубави не оплакујте…
Исписах сведочанства поема
Нећу да се покријем травом
Бог узима сузе и росу у сну малом
Пре васкрсења васкрсли знају
И уплакане песме посвећене Теби
Исплакале су надом и трајале вером
У песмама живим и живећу…
И Ти у њима живиш…
Живот без трага није живот уписани
Чак и звезда падалица која се гаси
Небом упише траг свога постојања
Бог зна зашто те је узео к себи
А мене подарио дар да пером
Исписујем истине наше љубави по прамалећу
Букету успомена Мила док се дивиш
Поносна пред престо милости стани
Одавде са земље горе стигли су добри гласи
Свемир од наших звона љубави одзвања
7.
У спомен књигу живота
Свако сам уписује своје име…
Људске матичне књиге
Писане су мастилом које избледи
И мољци их изједу
Књиге живота су књиге за спомен
У Божјој библиотеци
Да се увек узимају и читају
Право ће судити небеска порота
Како су светлели фитиљи а како они што се диме
Ко је у зони испадања а ко учесник животне лиге
Чије хомилике Бог прима а које неће проповеди
Свети суд слушати пале у засенак и сенку бледу
Живота без отиска и трага сведеног у гробни домен
Нас двоје посвећени живећемо у својој деци
Данас се за оно вечно сутра кораци корачају
Разумеш ли сада моја Неумрла Мила
Зашто не гасим сећања драга
У нашу петролејску лампу
Ноћас их доливам до врха зацело
И подрезујем фитиљ фино
Да јаче светли
Знам да си се у мом срцу опет оваплотила
Новим ритмом изнова бруји… Носи га нова снага
Кроз нове риме хрлим рајском кампу
Уместо гробља на причест у рајско село
Да примим Христово тело и крв… Свети хлеб и вино
Минула је ноћ… Свањава вечна зора јављају небески петли…
На овај дан © 18.11.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: “ТРАГОВИ У ТРАГУ” ВРЕМЕПЛОВ /2017/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар