1.
С југа дошле успомене
Не селим се у ваше светове
Искре у разгору буде мене
Ко ме опет тамо зове…
Сноп у снопу да ми спута
Моје срце распарчано
По врлети тврдих пута
Тамо оста запретано
Најсветије у постељи гроба
Нема брода ни мостове
Урушено болом јечи доба
Ко ме опет тамо зове…
Однела је плаха река
Мутно време заседлало
На сапима палог века
Зар вам јада није мало
Доста злобе погибељи
Испивене све су части
Отровници и крпељи
Још један ће невин пасти
У раскорак дух и доба
У дан црни у сватове
Без белега и без гроба
Ко ме опет тамо зове…
Сам у мрежи што самује
На суварак одвећ трули
Зунзаруше смрадом зује
Паукову муку јесте ли чули
С помрчином у заплету
Јате муве насртљиве
С ким да делим моју сету
Свима дужан сви ме криве
Људске речи без утехе
Руже сузом плачне очи
Опраштам вам ваше грехе
Глад истине нико не оброчи
2.
На тупе шиљке навучену
Распету кожу промаје суше
По расцепу рану посољену
Дрски сапутници без ума и душе
С новом тиквом никло нове вреже
У призиву чекам благослове
Опута груба опанке ми веже
Ко ме опет тамо зове…
Неки тикван празноглави
На ђубришту грешком рођен
Сикће пргав у нарави
Из сујете у сујету вођен
Змијски отров змијске речи
Ум безумљем све палаца
Ко дрекавац тмином када дречи
Пастув вранац пену баца
Копитама моје умно поље рије
Силом дрски закон правде дели
Огавно вече бива ко што никада није
Акрепи су земљу заузели
Давим се у муљу сете
Туђе свиње сад се тове
У оборе наше преотете
Ко ме опет тамо зове…
Не бране се поља плавна
Од бујица побеснелих
На раскршћа недојавна
Црна слова са маргина белих
Испис црни прогледати неће
Капље зејтин нове муке
Гасну мртво догореле свеће
Коло срама и невиђене бруке
На праг придошло трупа
Мртво огњиште бука буди
Траје још једна ноћ калупа
У ваше уточиште нељуди
3.
Прозирно небо гасне сиво
Урушио се кратки сан
Муку ми доноси пепељиво
Сећање на одбегли дан
Разнизане у трулом мимоходу
Како да преплетем плотове
Бранећи песничку слободу
Ко ме опет тамо зове…
На издајства не пристајем
Лукавствима нисам вичан
Имам ли рашта да се кајем
Пита се бездушник безличан
Уместо тебе ноћи луда
Под крстом мога распећа
Истином никлом ниоткуда
Кајем се у пркос несрећа
Што поган ти језик уста прља
Убијају те твоји нагони беса
Срљаник зна у зло да срља
И опет га љуби ко сецикеса
Омамљен прљавим новцем
Бестидно продаје брат брата
У замку птичареву с ловцем
Погодбу за тридесет дуката
Срамну чини издајник вере
И свете речи лажју заклетве
Ни један век да га опере
Издајничко семе труле сетве
Не може клијати смртна клица
Анђеле чувару чувај моје вртове
Од буђи и пламењаче свих мутница
Ко ме опет тамо зове...
На
овај дан © 23.11.2013. Славими®
Ј. Зеленкапић
књига: “ТРАГОВИ У ТРАГУ” ВРЕМЕПЛОВ /2017/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар