РЕСАВСКИ ПРЕПИСИВАЧИ

1
Песник прозвани стражар на капији овог века
Не пристаје на пусту површност плитког ума
Зар је поново нужно фењером тражити човека
Ствараоца срца и душе… Поезија је сишла с друма

Вазда су ме до сржи болели простаклук и просеци
Моја танана душа не подноси никакво сакаћење духа
Од кад су с неба на земљу сишли “богови и свеци”
Самозвани… Од кад су обукли одоре песници без слуха

Са дрвета маште свесно без стида одсекоше властиту грану
И превеликом дозом ко дрогом умртвили тело и душу целу
Шта ће да олиста у пролеће рано кад мелема нема за рану
У блато јесени све се стровали и трулеж се диви трулом делу

Бесцени живот песме не докучи вишу црту части ни за јоту
Омамљени куповином и плесом преварне забаве неона
Замршене пантљике ко ће да размрси у промашеном животу
Нико ко лажно плете плетњу и ступа у царство полтрона

Мудрост рече да је “свет шири од монитора и екрана”
Зашто вас робе и маме туђи скучени оквири лажног сјаја
Не товите се… Отровом тело запрушава “инстант храна”
И крвоток лаж заптива… Умире срце… На делу је издаја

Зашто се мирите… Само ретки песници одбијају оквире
И наметнуте лажне вредности новог века тесно спутане
Са стегама у души ни једном песмом они се не мире
Подижу свети шатор посвећен и чист… Димне параване

Лажнога када преко завесе у своје светиње не желе олтари
Успаванке што умртвљују… Знан је од давнина глас поја јачи
Задужбину не подиже свако… Нису сви песници неимари
И градитељи властитог стила… Многи су Ресавски преписивачи

Бескрајна пространства књига дражесна ко рајска поља
Благородне пчеле маме у мирисној башти разноликог цвећа
Песничко насеље није дом и домовина било чија… Божја воља
Раздељује дар и таленте… Само Бог изводи и смеће пролећа

Књиге су пуне тајни и узбуђења и кад се пишу или читају
Изаберите полет и узлет… Чека вас изазов песници сањари
Не пада свуда роса и лепота са мирисима као у песничком рају
Залутали кукурек беру крај стазе самообманом у превари

Оштрину свести што речи рађа чуваће верни чувари
Ведре очи само дубину доживљаја кристално виде
Узаврелост маште носи маштовите… Алку вични аклари
Погоде из прве и нанижу се риме победоносне… Ти стиде

Ниси витез ни твој Пегаз није видра ко прави Јабучило
Тајну сазнају само посвећеници запретану у легенде саме
Није свако стегоноша ни барјактар… Ни што се развило
Није песма душом извезена… Много је црних барјака и сламе

Празне кад се олако млати и врше на туђем гумну копитама
Уљези ако нагрну и илегалци братство песника на крају страда
Поезија није кокетерија и вашар празноглавих гиздавих дама
Ни модна писта разголићених… Нагледали смо се свих парада

Блуда и срама у име неког и нечијег поноса… О тешке беде
Страшне су лакомислености затирања вреднота и доброте
Изобличен је морал… Распуђене су речи… Ћирилица кад се сведе
И биланс сваки па се подвуче црта… Распуштена песма нема лепоте

Има ли чуда преобраћења… Призовимо га да се песник призове
Не замерите нам што се опиремо… Нећемо да се предамо
Матици овог века за вртлоге смрти… Букагије на ноге и окове
Покидале су песме снагом уздаха и суза… И сада часно певамо

2

Са лучом у руци кроз ово злурадо време стремим даље
Нису успели помодари да ме купе митом о лакој слави
Песме се носе и живе кад се страда и кад ми краду медаље
И награде деле клански и испод жита… Муљ родна поља плави

Кад дивља мутна река па шљам наноси и по обалама расипа
Многе су савести тупе дебелокошци… Ја се не дам да зарђа
Бедем се мора градити око подивљале… Траје утврда насипа
Живот се песмама од поплаве брани… Пуштени лају у забрђа

Нема тих жрвњева и воденичних каменова да ме самељу
Гласова језе из дивљине да ме занавек ућуткају и застраше
За песничком софром и сутра седећу почасно у прочељу
Вером светог причешћа за причест приступаће наслеђе наше

Савременици моји нису успели да ме улију у своје калупе
Нисам се дао свезати слободарског духа у таму тамница
Нити сам јео кисело грожђе с њихових метоха ни из жупе
Недозреле јагориде… Не пристајем на ништавила песмоубица

Поезија је сво моје царство свети посед ограђен стихом
Њој припада срж и светлост света пророчка реч поетска
Док будем свечано пролазио кроз векове у мимоходу тихом
Нек живи свемирска република озвезданог неба снагом блеска

На овај дан © 14.11.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
књига “ТРАГОВИ У ТРАГУ” ВРЕМПЕПЛОВ /2019/
zelenakap.blogspot.com