Назови сакупљачу и поети С.М.
Текстови воду не држе одавно надобудни
Слика се цери једнако на све светове удаве
За читаоца лепоте праве стихови ти чудни
Дал познајеш доба и ово време саме јаве
Неби се дало да би рекао бар честит неко
Твоје је појављивање скандал невиђени
Погледај назад и напред ил можда преко
Језик ти је тежак... Песма надокак вилени
И само што није крпа трула поетског неба
На своду кишница мутна што дуго шобоће
У углу седи... Ниси гладан па ти кора треба
За великом софром слободе труло једеш воће
Зарази себе али немој друге кратким дахом
Жртвуј поезију и иди својим путем забуде
О када ћеш утувит... Размах се прави махом
Одувек си надобудан па нека ти тако буде
Савет искусног прими и сада одбиј свеједно
На боље и лепше ништа се променити неће
По своме тераћеш ћефу ал то је синко бедно
Питома поезије чека... Браћеш дивље цвеће
И горобиље отровно уместо из врта лековито
Познати свој стручак без дара није искрено
Данима полог сад зањеш уместо једро жито
За увек у навиљак ругобе денеш ти отворено
Своју трињу што је други под ногама газе
И неком безвредном сламом засипаш балегу
Учврсти своје стопе... Поезија је дуге стазе
Дете слободе заиста потребује другачију негу
Иди и праштај себи... Над зборником плачи
Ватри га предај без стида... Нека се загреје соба
Можда ћеш из тог искуства изаћи данас јачи
Бар стрпљиво и дуго чакај да прође цела ругоба
Да ти се раздани од магле сиве... Да се укажу
Врхуници планине... Буди опрезан за неко време
Да си врх достигао сада знај дуги те само лажу
Кукољ не сеј на плодну ниву она тражи семе
Благородно и једро... Изникнути добро неће
Свој ковчег не спремај пре рока... Он ће доћи
Тапшањем по рамену други ти узижу свеће
Нико да те ожали сада... Сам си у својој ноћи
© 18.11.2019. Славими® Ј, Зеленкапић
књига: ОЖИЉАК НИГДНИНЕ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар