Ако се оно јуче звати може недођија
Сутра ће бити још једном не чекано
Опет прошлост далека из небуха избија
Наводно јемство опет је испочетка прано
Небосклону иде једна испирација више
Некуд су затурени путеви мира и даха
Само се гомилају облаци препуни кише
Допиру звуци генијални из истоиг маха
Онекуд неко попева арију стару за себе
Низводно поље само прекраја слободу
Срце уплашено нарамком туђим зебе
Шта ће бити сутра кад мили неопозиво оду
Сеоско гробље у магли стражари ћутке
Неки се адрак прави сумњиво дуго смеје
Опет су на плоту досаде играле живе лутке
И упорно јуче се плевиле дуго зарале леје
Чудно се време другог корачаја вукло само
По неописивом ћефу на узегнији припето
Своме крају иде завијутак по којем таљигамо
Коме се жури нека иде спреда у друго лето
Падају свеколики окови мржње на страну
Набавна цена има своју квоту смеле бистрине
Сва заузећа ћуте нико им не поставља брану
Појава сутрашнег дана не може да се вине
Насади збиље колају сред овод дана злурадо
Упамћене скоро на јадном свету слободе
Покојниче неслућени јуче си се опет надо
И небеске њиве јамачно данас ти придевом годе
© 06.11.2019. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ОЖИЉАК НИГДНИНЕ zelenakp.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар