уторак, 5. новембар 2019.

ПУСТИЋУ ПЕСМЕ ДА МЕ ЗАВЕДУ

По гори подбрађа слегли се катуни
Глуво је доба растуром посејано
Тумарају очи по наносима збиље
Крајњи се спровод истине буни
Ко им је дао оно што нама није дано
Тупо да тупе и шиљено да шиље

Кључна се реч дозива затурила
У посебицама пропетих дуга сводом
Утројених нада распуклом дољом
Завидела би и Равијола вила
Хајдуковици мојој пред слободом
По провиђењу и Божјом вољом

Пустићу песмама да ме заведу
Окрутно сморене мисли кад ућуте
По путу пужа нек пишу лепљиви траг
Да се не гнезди сумња у поседу
Нови поленов прах тучкови слуте
Да зло не прекорачи рођени праг

Птичијег ока глед гине на сврабу
Маслина стара у маслињаку зри
За спреме точи уље давне туге
Нарасла грабова шума дужна грабу
Кад живот омамом кључа и ври
Заклоне усред јаре побегле од шуге

Покушава да раздреши ремења богаљ
Пре блеска месеца на тамној лађи
Игра коло сведених колоплета
Некуда на пучини умире сам у даљ
Само је јуче за један дан био млађи
А данас некако учворен од света

Дрхти од страшне грмљавине грома
Што небо цепа на нејднаке поле
Тамни шатор у кобно време неспокоја
Завидљиви увек играју на карту слома
Уједи зуба ближњих најјаче боле
Отворене ране и чиреви од подгноја

На овај дан  © 05.11. 2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар