Вољеној, с љубављу
Још један болни спровод на ком сам био
И нова посета Њеном гробу с молитвом немом
Две хумке су последња јава а не сан који сам снио
И повод овој песми о животу и смрти са дилемом
Како да моју Милу помилујем осмехом
И како гробе да је моја молитва пробуди
Докле бити битке са смрћу и грехом
Осуђеном животу два пута се не суди
Пристиго је напокон рок као и увек кратак
Не могу да ми машу преклопљене руке
У знак поздрава... Сам живим остатак
Одслужио сам давно све ајлуке
Залуд је сведочанство кусура живота
Мртве га очи Њене гледати неће
Из сувог врела нема жубора ни клокота
Воде живе... На гробу тугује цвеће
Кораке смрти знане и марш звоно већ звони
Условљен безизлазом са једном трунком наде
Данас мртваци живи за лесом у истој колони
Сутра ће и они бити праћени пут гроба... О јаде
Језиву истину сви знају а свесно је од себе крију
Неко други у колони замениће их само
На истом путу смрти и себе жале и сузе лију
Погнутих глава са болом у души... Сви тетурамо
Рођеном гробљанском стазом у испраћају
Наша смрт је сапутник на њој од рођења
Нераздвојна сенка... Прагови живота клопарају
Године ко сточни вагони промичу у дану похођења
Зашто се сви рађамо са клицом смрти за задњи час
И зашто проживимо рођене животе кратковеке
Шта је са Васкрсењем и вером... Бог је умро за нас
Тај глас ми умом пени ко талас к обали рајске реке
Сећања и успомене за неко време ближњи нека носе
И њине корпе кад се распу приспеће друго време гњило
Са поруком гроба заборав стигне у увеле јунске откосе
Од смрти до смрти тако остаје само ништавило ...
На овај дан © 01.11.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар