ИЗ ЛУДОРИЈЕ И ОБЕСТИ

Нагнули смо се над водом да видимо лик свој

То нам је жеља од памтивека... Детиња слика

Не би вам умели рећи наше искуство ни построј

Одушевљење прво па ода разоткривање лика

То се не догађа сваки дан... Избрушено огледало

На лепом сунцу стаклкастог прелива ето цакли

Не знамо дали нам је превише било ил можда мало

Није чудо... Више смо се обали детиње примакли

Слутите шта се збило... У бездан плитке воде

Попадали смо од реда и дављење је узело маха

То искуство данас све нас наивчине јако боде

Много пута у животу се остаје без личног даха

Тада га имали нисмо... Спасење је дошло ниоткуда

Избавили нас очеви и мајке са оближње жуте њиве

Време је бербе кукуруза... А дечија је глава луда

То су разумели они... Разузумите и ви наше наиве

Давили смо се незнам зашто... Из лудорије и обести

Искуство прати читавог живота... Заобилази се бара

Није шала... Деране у нама можда ће те поново срести

Стакласта вода и ликови у њој... Драж или превара

Лако је сада судити... Као лупеж долази искушење

Немир се усели у ум и тело... Размишљање хероја

На чудне прозоре била без стуба се крадом пење

Ово је прича наша да се не понови издаја и Троја

Коњ иште подвалу... У нама чучи детиња слика

Бара је пресушила али успомене нису... Потајно

Се јавља... Зобилазимо воду и построј... Вика

Ондашња у главама звони и данас бдије трајно  

© 20.12.2019. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ОЖИЉАК НИГДНИНЕ /2019/

zelenakap.blogspot.com