Тројне су силе нарасле чудом до дрвореда
И тако у војничком реду као на стражи
Мртвој бдију по васцели дан... Када их гледа
Недужно око види громаде... Можда лажи
Заузимају видик и положај се јуначи силом
На бојном пољу пред затишје ... Све чами
Шта доноси следећи час и са кавим дилом
Наступају из потаје у овој забринутој осами
Још више зебња нараста до високог свода
Тицаће га... Чини се да га врховима пробада
Сигурно је да сваком годи своја слобода
Или паше издалека на јуриш ситна награда
У осудном дану противљења слабе су речи
Тројне силе ћудљивим правцем напредују
Мало се око чудом сажима па потом бечи
Из усних дупљи чуђења шапати се не чују
Неизвесност се са собом бори до првог мрака
Хоће ли или неће... Тројне силе су потуљене
И одустаје покуњен... Ноћ да се преброди свака
Леди се крв и тесне постају све песникове вене
Јутро је имало некрштену жртву... Како то бива
Мимоходиле су силе читаву боговету ноћ јавно
Посекоше ластар... Шта сада чекају бледа сечива
Ко ће га знати... Наступио је пораз и доба огавно
Није за причу и песму... Конац се трајно назире
Саме су силе остале да чаме... Видика више нема
Судбина паклена не позна чисте племените манире
Одвећ се гнезди јава... Песми се намеће друга тема
© 27.12.2019. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ОЖИЉЦИ НИГДНИНЕ /2019/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар