НЕКА ЧЕКА МОЈА МУЗА

Јака сила светлости ми отвра очи сањиве

Будим се невољно овога јутра за укор скори

Од ноћи тамне у мени чудни снови још живе

Опет се питам чему да зхавалим кад се бори

Моја заспала душа... Да ли се са животом дели

Или се некуд упутила па лута пространим пољем

Можда се као селица јутрос негде ка југу сели

Потајно не пада... Или се пуко нада животу бољем

Не смем је питати... Можда ће опет да прокрвари

Или да се затвори чак у себе... Ћутљива је и мека

Без речи дуго се живети неће као ови сиви дувари

Што моју избу собом зову читаву половину века

Трпети их некречене... Дилема годинама живи

И живот измиче сваког часа... Кога то још боли

Опет ће да прекрије мрак кад ово јутро посиви

Животари се од данас до сутра... То је живот голи

Светлост насилно отвара очи... Моја заспала душа

Смена узрока и последице... Није до мене... До њих

Је признајем бар себи... Песма ме ратоборна куша

Новим јутром и истином... Сведочи ли залутали стих

И цела строфа у пему се дала... Пре него буђење

Невољно узме маха... Касно је мучни сањати сан

Јутро се примакло као лупеж... Долази отрежњење

Јава је први чин... И ако ти није воља таљигај дан

Изјава закаснела можда ће доћи... Не знам када и где

Сањиве очи не могу да се лако затворе као врата собе

Сведочанство под кожу улази бурно... Немора да се мре

Зар ти није било доста ноћи црне и њене дуге тескобе

Крвари душа то је јава... Није ми до певања... Чему наде

Лепши је сан ноћи од јутра бесциљног... Траје таљигање

Буђење тако изненади... Дан нека иде својим током... Јаде

Морам свијати своје... Часе говорим души... Можда мање

Мука ће донети овај дан... Безгласна моја жица трепери

Капци су се подигли тужни... Лепе се очи не боје суза

Јуначим себе... Навалите на мене немани и диље звери

Увек је ваше време ноћу и дању... Нека чека моја муза...

© 25.12.2019. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ОЖИЉАК НИГДНИНЕ /2019/ 

zelenakap.blogspot.com