Сећања стара из бисага крај пута у кућу пренеси
Ту дужност светом схвати... Не очекуј признање
Облачни дан постељу спрема... Шта ако се деси
Ти очекујеш више а оно се догоди заиста мање
Беочуг издржати неће твоје тираде знај луђаку
Иде време и већ је настало... Божји поредак ствари
Тумарање није пут у слободу... Кораци у мраку
Сунце се није зајапурило данас... Живот те мрцвари
Истину реци своју... Гробљански дан надимна себе
Испод црте свакога су трена убилачка сећања стара
Нешто je под мишку скривено... Ситно још дуго гребе
Незнаш ми рећи дали се поиграла збиља или превара
Опет бисаге самују уз пут... Чекају твоју добру вољу
Дали ће се збити тај час... Упитно време самоће траје
Скакавца орног нема... Гости се дочекују хлебом и сољу
Далеко од себе самог... Кораци не занимају нараштаје
Буни те стишки шта зацело дангуба ради... Испијује слова
По времену досаде памти се ово вече... Видик је потамнео
Зр не желиш жудно бити слободан и ослободити се окова
Ти си ко гњила крушка... Само што ниси пао... Одвећ зрео
У бисаге старе крај пута твоје је коначиште... Пожури тамо
Друга прилика не долази... Буди смеран... Судба се поиграла
Ти и онај у теби водите битку... Прекратити бар досаду само
Подвигом ти се чини... Сигнале из утробе јутрос ти је слала
Невиђена... Ти си презрео гласе... Испаштај судбу сада
Изгнаник нека се потуца... Небосклон урушен пољем чами
Кућа је пуста без успомена... Прозори зјапе... Све пада
И ти се урушити мораш... Старе упомене преносим осами
© 22.12.2019. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ОЖИЉАК НИГДНИНЕ /2019/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар