Глоса за Вољену и Марка
„Овде су мртви сунцокрети пали
Небесјем крешти последњи и први
Господар своје распродате крви
И венама се пресушеним хвали“
Марко Стаменковић
За Њих по Пелин пољу скупих дукате
Стих у стиху ко божури су процветали
На последњу гозбу гаврани се сјате
Овде су мртви сунцокрети пали
У чистој сузи преваре нема и неће
Док глад некролог чита расутој мрви
Тумарам уз лелујаву сенку уморне свеће
Небесјем крешти последњи и први
За Њихов спокој и ове ноћи тражим луку
Звездано јато океаном свемира врви
Недужни гробови не увећавајте ми муку
Господар своје распродате крви
Пустите да будем по разуђењу гранично коље
У шатору живота где копне очи и бледе идеали
Крв зали песму огрлицу... Измиче Пелин поље
И венама се пресушеним хвали
На данашњи дан © 01.06.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com
П. С.
Лаким шумом крилa на Пелин пољу,
дојави ми „Говор Анђела“.
Глоса је писана на стихове рано преминулог
младог нашег песника Марка
/Крагујевачког Миљковића/
у знак љубави и пијетета, за моју Вољену,
за њих двоје почивших...
Нема коментара:
Постави коментар