Књига Проповедникова 12, 1-9.
Еванђеље по Луци 15, 11-32.
Али опомињи се Творца свог у младости својој
Пре него дођу дани зли и приспеју године,
За које ћеш рећи: Нису ми миле;
На раскршћима живота тражи те Отац Бог
Нађи утеху у љубави мојој да истим трагом корачамо ми
Врати се врати Изгубљени сине из свињца свога у покајање.
Ако пожелиш доћи прстен те чека и очева хаљина чиста од свиле
Пре него помркне сунце и видело и месец и звезде,
И опет дођу облаци иза кише,
Зготовићемо гозбу, заклати угојене јунце
Кад стигнеш под мој кров где ластавице се гнезде
Овде пролеће пупи, љубав мирише...
Кад ће дрхтати стражари кућни и погнути се јунаци,
И стати млинарице, што их је мало,
И потамнети који гледају кроз прозоре,
Сине, расуто нећу тражити... И сад смо имућни
Сву твоју прошлост за леђа забаци
Ти нећеш бити најамник ил слуга... То су бесмислице
Данима чекам да се вратиш... Знаш колико ми је стало?
И кад ће се затворити врата с улице,
И ослабити звека од млевења,
И кад ће се устајати на птичији глас
И престати све певачице,
Рођени син да љуби оца, да гледа моје лице
Данас је дан опроста и помирења
Данас је нашој кући враћено достојанство, спас...
Вратили смо се на прави пут, да нас не деле раскрснице
И високог места кад ће се бојати и страшити се на путу,
Кад ће бадем уцветати и скакавац отежати
И жеља проћи, јер човек иде у кућу своју вечну,
И покајнице ће ходити по улицама;
Време је да и Старији син очеву љубав схвати
Да спозна све благодети које је примао у моме скуту
И ако никуда из дома ишао није и Он треба да се врати
Отац једнако дели... Све што је имао и даље ће имати...
Срдитости нема места... Завит једино води слепоћи
Љубав се не мери једном гозбом. За стазу Божју млечну
Много више жртава треба а мање јетких речи међу нама
Пре него се прекине уже сребрно, чаша се златна разбије
И распе се ведро на извору
И сломи се точак на студенцу,
У црном пољу и погледу није све црно
Отац сву децу исто љуби... Не може то да сакрије
Све бразде раздора данас да се заору
И млађем сину дајем сва права која сам дао првенцу
И врати се прах у земљу, како је био,
А дух се врати Богу, који га је дао
Савести нека се буде, да не дремљу
Завет љубави је вавек мио
Братство се не продаје у залогу
Изгубљени син је нађен...Зашто да нам је жао?
Таштина над таштинама, вели проповедник,
Све је таштина.
Свето добро, нама је сва баштина
На срцу кад се истопи ледник
Пламеном вере у Христа Спаса Божјег Сина...
На данашни дан © 06.06.2011. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2011-2021/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар