ПЕСМЕ ЗАШТИТНИЦЕ И ОЛТАРИ

Вољеној, с љубављу

У страху газих васцелу страну разбуђених снова
По изнајмљеној соби у предвечерје прве тмуше
Узалуд су лили чисте речи словослагачи од олова
Гласно ми се смејала лична просјакиња душе

Тињају сами одзиви по свелом грању разорења
Сумраком прегршт усеклих валова крилато плази
Ником нисам рекао муку ни моја часна хтења
До самом запису тишине у коју зађоше путокази

Вијуга мисао у облацима дима и разваљених врата
Мистику не носи мокра одежда свеца у пламу свеће
Љубави мојој поклоних огрлицу песама од дуката
Са вером да пупољ процвета у само наше пролеће

Још се по сведеном кругу играју упитници муке
Огавна јерес празноглавих потиљк бразда седи
Боју тишине разабирају очи у трагу њене поруке
Из девојачког писма и прве љубавне проповеди

Вијугама друма оста призив праотачке звезде
Једино уточиште свих нада умирањем оковано
Испилила се друга пилеж… Чудни вртлози језде
Понорима дубине… Мој роде процветах рано

Искра ватру вичну пали на сугребу потказаном
Судба опет плеше неразборито по сечиву збиље
Стисла се моја родина под џанариком раном
Покисла од суза… За бол смрти нема горобиље

Нико да убере… По отоку узрујаном плићак пени
Дуборезе избочина… Вијугама будног ума непознати
Прошли освајачи… Дух разводи стражу по опомени
Призивам увир успомена да ми се из понора врати

Сву ноћ горим предањем целим за љубав вечну
За нови бисер огрлице што га жар у тмини породи
Следићу моју Милу… Она је прешла обалу речну
У истом трагу исти нам источни пут у слободи

Буди ме мумлање немушти… Болне речи у расуде вике
Тропар даровнице ломачи кужној глогов дар подари
За свемирске тајне… Задњом поштом одаслате су слике
Пре урока… Моје су песме Њене заштитнице и олтари…

На овај дан © 09.06.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com