недеља, 13. јун 2021.

ПИЈАЧНИ ПОНЕДЕЉАК

Оцу Јовану, у спомен 
О, Боже знаш ли како је мучно бити тежак? Прекупац узе последњу из тора двиску обележену гаравом путачом на узрујаном руну. Цери се бркати матрапазин са ћулавом. Сећам се био је летњи пијачни понедељак. Мој отац у руци је стезао запис нужних потреба за кућу на изгужваном списку. Превршила је дара меру. Шићари се у бесу куну. „Света Јелено“ опрости. Шта ће бити са славом?...
Коме да каже јаде своје и на кога да проспе љутњу? Оцу је тешко пало блејање и потом мук празног тора. Само што није плакао предан унутарњен вриску. Нервозно је китио уво осветом убраном каћуну крај плота преосталом за урок и слутњу. Али шта ћеш небески Боже кад се тако мора? На клање оде на бесу стадо.У бесцење дата је наша стока. Не жуља омањи свежањ пресоване стодинарке маљава очева недра док зној их хладан вара. Ужагрило сунце и лето је приспело пре рока. Мајка код куће у пепелишту огњишта збира угарке. Овчијег млека више неће бити из нашег котара. Карлице плесњиве ћуте и чабар се расушио без сведока. Ливаду у Брду давно нисмо косили. Гле урока. Ни лисник зденули. Кућа се руши. Долазе варке...
На сеоском путу очевим умом рву се думања разна. Тако старе и нове мисли у души воде чарке и ум се таласа. О, Боже по ком закону неба додељена му је казна? Са оног мајчиног списка купио је само две литре гаса. Не и осредњу груду крушца за стоку тврде камене соли. За благдан „Свету Јелу“ изостао је прегршт жутог шећера. Уз славску свећу изостале су неколко тањих. Ваљало је да се нађу док се пред спавање моли и чита молитва „Оче наш“ тражећи Христа Спаса. Неће се гостинском собом жарити светлост ни гасарчета ни свеће. Дали ће мрак јачати веру? За то остаје зера саме љубави...
Дали чељадима под поњавама мрак годи у глуво доба ноћи кад се мајчински мајка воли онако крадом да се деца не пробуде и да се не претера? Скоро ће звезда Зорњача на прозор да изађе да ноћ своди. Пред зору муке ноћне ум излуде. Тутумишке играју ђаволи. У бесаници све трне и гњили срж коштана. Дали је ово мера? Бреме је претешко за очева плећа. Чемер ће опет да се роди. Недра су му пуна сете. Још увек носи вересију и пијачну тугу ко гранитне плоче на разваљеном плоту авлије што их маховина зелена попанула да их одавно љуби. Кути рало под тремом кад црвоточи. Мисао броди. Раоник није клепан од лане на гвозденом плугу...
Како сутра да окрњи свежањ плавих стодинарки што од себе крије? Премишља и рачуна по сто пута. Шта се добија? А шта губи? Сваки му корак тежак ко планина а мора даље да се крочи. У дну зеница камена суза побегла да се сакрије. Жуљевити дланови бриде и пут се губи у колоплету препуно варки. Таблица са крежуљом мора да сачека и ако је давнашња жеља мог првака. Биће му жао до бола младунца када своју тежачку муку посведочи. Учитељ Божа нека се мало стрпи. За Спасовдан и литије пресушило је све. Нема овчијег млека и овновских чарки из котара. Не сири се из сна и не млечи ливада сећања лака. Зна сеоски уча како се крај с крајем једва крпи и крвари...
Шта се још из куће за славу и преславу може дати? Опет ће пијачни понедељак, али овога пута пуст, да оцу тежаку задаје муку и да долива главобољу. Сада инкасант пописује уместо стоке кућне ствари. Држава немилостиво тражи најпре порез да се плати. Мој отац Јован запарложени ум више не оре. Наизуст мука се збори. Са тугом у гробу спава и чека васкрсења Божју вољу. Роман живота је давно склопљен. Написан је његов поговор. Наследник младунац остао је без таблице и крежуље да сведчи очев и свој рачун пре но и Он остари. Скоро ће јесен болна. Живот тежака нема пролеће...
Никада неће више банути матрапазин и икасант у наш тор. Пијачни понедељак зебе у небу горе на углу кривуље. Порезници нису нашли зазидане новчанице. Пусти котари зврје празни. У каменом зиду куће векују неважеће стодинарке. Прича у сећању једино може да остане. Очи двиске младунца моле. Дозивање. Црни жиг на овчјем руну. Матрапазин и ћулав. Пијачни понедељак. Одвођење оваца на вересију само на реч бесе на клање. Дуго и мучно блејање. О, Боже знаш ли како је мучно ово приповедати? Још је теже бити тежак...

На данашњи дан © 13.06. 2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар