НА ТРЕЋЕМ КАМЕНУ ОД СУНЦА

У преклопу два круга…

Вољеној, с љубављу

Зачетци наде опет смо се срели
Ви би сте хтели… Ви би сте хтели
Бог зна да сте тихи и сасвим лепи
Ја жарко желим да не будете слепи

Ово је побуна срца… У ружно доба
Боли разлучен поглед сетом ока оба
Ум тражи да позна једну жижну тачку
И да провиђење свеже врпцу младалачку

Црвену од стида око Милиног ореола
Чуј светицо бела са иконе мога бола
Сабери сузе моје у акове и времешну тугу
Године су дуге пројездиле… У смртном кругу

Настао је нови кошмар отежалих успомена
Куда си се предуго скрила Љубави из катрена
У посветама Теби срцем и душом верном
Писаних у свете часе заветном истином смерном

На трећем камену од сунца плавој планети
Земљи спаваш у гробу… А моји сунцокрети
Још сунце траже да се приклоне топлини
Наше љубави… Хоће ли Бог да нас посини

И усвоји за верну децу у царству своме
Није реч о сумњи и прсту у ране апостола Томе
Ако Хритова ребра кроз вечност ожиљак носе
Могу то и моја… Истину милости да испросе

За сведочанство посвећених живота циљу
Узвишеном… Нека те Мила у свом окриљу
Бог чува до загрљаја испод прелепе дуге
Чекај ме рођена на капији новог круга без туге

На хоризонту где се преклапају наша два круга
Мој неће сенку смрти ни лишај севера из луга
Твог… С гробљанског атара чекам жељно зов
Васкрсења у зачетку новог круга под наш кров

Жижна је тачка и повезница врпце младалачке
Мила знај… Бог везује машницу… Без три тачке
Писаће се нове строфе и певати нови стих живота
На стражи бдије у измаглици успомена наша Голгота

На данашњи дан © 17.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com 

ЗАПИСИ СМРТИ ВАТРЕ СУ ЖИВОТА

Са чим ћу пред собом изаћи моја јутренице
Умакли снови у бегу... Зјапи нова празнина
Худ је долазећи дан кишни и занемеле птице
Још један прозор душе и мучна распрслина

У раму болна слика мутна ко моје очи
Затајила је успомену за свето време искона
Кад расап низбрдо крене и век се разрочи
Круне се године за мељаву... У магли колона

Збира се зачеље с челом на освојеној коти
Под старим грабом хумка предака витеза
Из храброг Гвозденог пука... Не дам се уроти
Потомак гвозденог срца... Славна ми генеза

Јутренице не часи... Позивом часно осоколи
Нек извидница главнини јави... Нек чује васиона
Све стопе ко вали хуче ... Постојбина се воли
Записи смрти ватре су живота... Нема бастиона

Који горети неће прометејски носећи о слави грлени глас
У строј се сврставају предачке кости... Јуриши се не броје
Зрела су Топличка поља... Лахор лелуја дозрели клас
Обронци наших брда поносно стражаре да се дани престроје

Храпави жуљеви ко булке цветају а душа љуби кршеве голе
Братоубице мучке нек врате силничке крваве каме у каније
Отворена су Гајтанска врата Соколовице за твоје соколе
На Грабовачкој стражи и песник горштак будан сад бдије

Са новим зовом пред собом излазим моја јутренице
Разданило се небо... У мук се претворила васиона
По стреловитом низу уврстане строфе и песме ко птице
Потпирују нове ватре живота... Падају зидови бастиона

У строј се сврставају и моје кости... Јуриши се не броје
Хоће ли смети век нови да се загледа у очи горштаку рису
Обронци наших брда стражариће јоште... Нека се дани престроје
Да чува ожиљке и записе смрти оставили смо летопису...

На овај дан © 16.07.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛИГЕСТУЛА МЕЛОДА
ВРЕМЕПЛОВ /2014-2021/ zelenakap.blogspot.com 

БЕРАЧИ ПАУЧИНЕ

Окот се скотски размилео странама
Збуњују дијагнозе врле великог ума
Најезда црва гнојних у кратерима рана
Нашим се болом језе хране до зулума

На окупацију нико им није дао право
Дрскост се не поводи по било којем начелу
Синдром пакости са неба донео је ђаво
Међу нас побуном против Бога... У злоделу

Господар лажи и таме умове љуске мрачи
Неда спокој и мир... Краде нам искупљење
Из дана у дан млитаве паучине берачи
Године наше... Бедни су запис и презрење

Лешеви и лешинари поразни смрад шире
Грозни су призори и осуђујуће слике
Ко нам је крив... Сами смо бирали пастире
Гониче што стадо пуде... Чему приче велике

О разграђеном тору... О колибама на одру
Док време пустошно изједају црви у наслади
Птице слободе се не гнезде док плавет модру
Окупирају крештава јата каћипера на паради

Обрукао се нови вожд врли сред покуњеног народа
На сечивима речи одблесак се скрасио тупи
Још смо у муљу затињени... Слути се непогода
Апокалипсе... Ако је ико преживи... Мангупи

Заскачу плотове нашег тора грамзиви пљачкаши
На древном Синају изгорео је у ватри божански штап
Ови уљези и изроди браћа нам јесу... Ал нису наши
Пречи им туђин потуљени... Сателит мали и сатрап

Продан да служи туђу орбиту затурио је рођени траг
Кажипрст наш је згрчен... Нико да га упре у срам
Окупирана земља његово је царство... Сили се враг
Жетвом зла и смрти... А робље ћути... Свеопшти блам

У овој јези једино велики свемир црвени од стида
И анђели светли заклањају своја пречиста лица
А кужни људи не чешу свраб... Толико овдашњих гњида
Може ли земља носити... Циника... Шпијуна и кртица...

На овај дан © 15.07.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛИГЕСТУЛА МЕЛОДА
ВРЕМЕПЛОВ /2014-2021/ zelenakap.blogspot.com

БЕЛА МИСАО

Вољеној, с љубављу

Под копитом истине неће изнићи злурада трава
Усек лажи донеће само корен отровног кукурека
Овде детиње невино срце још жуљевито спава
Док пролази пољем младунца изјаловљена блека

Узуни твоји трају јоште да би трајали после рока
Нису дошли Мила породом да обрадују главу седу
Горе на тамном небу ноћи ове плаче звезда висока
Нико не прича древне приче што следе по распореду

Расути снови падају крај тврдог узглавља у оквире суда
Разбрајалице се ћутњи дале... По заветрини лутајућег друма
Време тромо измиче док узурпатори не дођу одонуда
Смањује се капитал шетње... Испод црте пропалог заума

Радости нема у подарју ноћи глуве изван пуког трагања
Репатице се у запете скриле од уснулог гласа моје Ленке
Васкрсла закаснела бела мисао неће издржати брања
Немили иду потајно уз обалу пратећи пратиље сенке

Детиње невино срце Мила немој питати... Жудња долази
Древне се приче смотале у тубу да језу дангубе још точе
Заокрет не слути да се отровни кукурек шепури на стази
Узгредне лажи бујају и истином не могу да се прескоче

Надам се бар наставку лозе... Цвета новим ладолеж на застору
У ноћи глувој на ум долазе жудње да угрију посустале кости
Кожа је танка и бледа па се вилица кошчата предала умору
Два живота се свела у један мучан са молбом да Бог опрости

Репатица звезда последњи метеор гасне на мрачном хоризонту
Њена смрт мину условним трагом у нужном оскудном паду
Запажања су валидна да су се збиле мене на истанчаном конту
Јуришници по тами мрака кренули су дрскије у задњу опсаду

Црна смени белу мисао да се коначно заокружи мука самоће
Разбрајалице година не говоре мртве усне да пређу границу гроба
Знај умна душо Мила лaне ће се звати у свери ужаса и злоће
Закључан бол ће престати урушењем растанка и наших тескоба

© 14.07.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com

У СЛИВУ УСПОМЕНА

Вољеној, с љубављу

Пристигли из зова разногласи
У неспокоје душе развлаче ми биће
Ум се усколебао запењен од бола
Мука муку тегли док хуче таласи
Плитке обале срца преплавиће
На трагу мученика и апостола

Није лако остати у налетима олуја
На узнесеном месту часног постојања
Пркосном горостасу за међе векова
Нове се речи и зов срца враћају из нечуја
Да умом поново загосподаре збирања
Мудрости сакупљене из давнине… Принова

Траг свети у усеку збиље бележи слова
Тка повељу вере нитима стихова смерно
За сведочанство постојања љутог камена
Што одолева запојен духом витезова
У измаглицама света… У доба чемерно…
У сред спаљеног поља нићи ће песме семена

Нек Божје око род чува до свете жетве
Из штедрих житница гладне да храни
У време оскудице… Молитву наде зборим
Ви завидници жањите ваш кукољ и клетве
Збирајте за покров сени… Једном ће да се раздани
И мој дан спаса стићи… Веру дворим

Тиховање каже… Песма је моја здравица
Уз чашу суза без стида љубав сведочи
Жеђ жарких жеља… Пристигла Мила мојој богомољи
Из даљних светова смрти… У трострук плетеница
Њених уплићем и ове риме… Љубим ти очи
Снене из дугог сна… Љубави, нека ти је по вољи

Кнегињо драга ово је твој дом и твоје уточиште
Нек се други разногласи истином зова ауром точе
Неспокоје носи у увире талас прошлих пена
Ово је нова страница књиге живота сабориште
Вера и душа наших скупа да се никада не разроче
На вечном путу преко обала у сливу успомена

На данашњи дан © 11.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

О Б З Н А Н А

На престолу није засела царица поетика
Упарађена дворска свита… Каква клика
Црно жута побегла им романтика
У први кадар сад се свако слика

Нико да упита… Каква им је хомилика

Има у гламуру добранога шика
Понајвише дречи лажна козметика
Подијумом господаре јарац и два бика
У зуму је урамљена њена мутна слика

Шепури се вршно… Ода надобудног песника

У потаји су врбовали самосвојног одметника
Иза кулиса бучи аветињска рика
Спрема се сајам књишких плаћеника
Ускоро ће голуждрава пилеж да се растика

Жарачи ватре кобци и орлушине салећу ко јефтика
Канџама дрско развлаче дроб сањарника
Романтичара… Старог песника уби нова поетска политика
Што часном римом подворице слободног стиха чика

Чегртањем себи сами јаму копају… Најамници од лаика

Лажни мајстори и жири корачају с друге стране плочника
У хитњи да данас заувек населе планету песника
Прегажена је преузвишена царица поетика
Печате прстеном врели восак... Гунгула неписмена а велика

Указе обзнане потписују палцем за одстрел бунтовника

Под куполама траје Васељенски сабор губитника
Руља сад слави новог свеца поету кметског заступника
Паланке или града… С краја света првог придворника
Огрнули су плаштем за крунисање часника

Печате се нове кламфиране књижице... Ето трика
Поезија царица је мртва… Гозба траје до зорнога цика
Ларма и славље овенчавају наводног победника
Селфијима се украшава лажни трон... Незаборавна слика

Дивљачким походима освојили су планету песника…

На данашњи дан © 09.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

РОЂЕНА СЕНКА

Нарогушила се рођена сенка... Како да је оставим
Пратилица се не одваја... Није реткост да сама расте
Нагон нагони.. У процепу ако бих могао да је заглавим
Тешке мисли опседају ум и ако су злураде и затупасте

Вилинско коло одређује искрзан круг... Путуј у даљ
Корак кораом трапуља... Испод овог усијаног свода
Врућина мути расположење... Главу удара чудан маљ
Исушио се мали поток... Куда је отишла бисерна вода

Испуцалу кору гулим да дођем до капљице млечне
Не мислим на сенку што се вуче... Избочина расте сама
Допуњене теку приче да уђу споро у легенде вечне
Пре него се црна ноћ спусти доле и поље заузме тама

Чуда изнебуха долазе... Човек живи да напоком зажмури
У један дуги сан без снова... Раздвоји се година од збира
Звижде бездушни метци... Чини ми се устају костури
Из хумки да беру увело цвеће... Потчињени реско салутира

Мир је... Но није утешно доба... Ваљају се мисли тегобне
Испод усијаног свода... У даљини града лају груби џукци
Где ће се појавити моји процепи... Долазе напасти зглобне
Да све у мени заробе... По ужеглом пољу скачу црни кукци

Ако те не изневерава пратњом усуда не веруј рођеној сенци
Ердогијски усахли поток спава... Уздахом ти истину збори
У жези покошених Шумарица не леже им победоносни венци
Чује се опроштај стрељаних тела... Над хумкама само јара гори

© 08.07.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com

НОВИ ПСАЛАМ ПОСВЕТЕ

Вољеној, с љубављу

Не паси пролећа мироносна
Узданице нових доживљаја
Година је мршава и посна
За размеђа сива овог нараштаја

Дозиви су трајали и вапаји
На заносу лептирових крила
Ко плахе кише сливали се уздисаји
Уснуле жеље сводим на појила

Преврат духа не успева завођење
Гост незвани у пролазу сева
Сета душе развлачи мисли лење
Још тиња ватра наде па се разгорева

Арчим дане ко алке ланца без краја
А он све краћи за раскорак нови
Не могу да се одбраним од насртаја
Јата стршљенова… Боду ме жаоке… Отрови

Пламен свеће залуд им пржи крила
Лелуја убилачки строј у мутном виду
Млечиком горко ноћ ме је запоила
Опет засејавам нове луковице на бриду

И траје наход збиље усеклог порива
Грубо у гротло сточен надлевни збир
Придошлих мука у шуми отровних гљива
Опет је у старој рани прерано цвао чир

Високо умне речи изгубиле су мелеме
Отклон се души свидети неће расечен
На делу издаје у истом збору старе шеме
Потказују ме уљези прости а ја затечен

Муком се браним… Усне су остале неме
Осуда је пала… Невина жртва зна крај
Нико још није уназад прошло вратио време
Бар ти истино мога живота књиге прелистај

Поруку части и поруку векови нека носе
На таласима жуљевитих година зрења
Моја ће житна поља певати кроз откосе
За Твоје житнице мира у дану Васкрсења

Зашто си ми прерано увенула лепи цвете
Вољена Мила… Ово је нови псалам посвете
За венац вере… Заветни олтар љубави свете
Моје песме Њој дароване живите да не мрете

На овај дан © 05.07.2013. Славими® Ј. Зеланкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

ТРАГАЈ ЗА СОБОМ

изгубљен или нађен

Нека се расипа расап о жељи по калдрми
Свела је трава од жеге по уском тротоару
Ниске сребра не падају по давној срми
Ко још то данас иде бос по врелом жару

Ужегла звезда па све пржи својом врелином
Низ лице се слевају врели потоци сланог зноја
Трагај за собом... За изгубљеним блудним сином
Из даљне земље се вратио нисам... Нема покоја

Свињци су заражени смрадом... Нема жирова
Да се стрпају у гладна уста... Прождрљиве очи
Свеле се у мутну тачку... Прошло је време хирова
Расуло се наследство... Сиротиња сама сведочи

Вратити се брижном оцу уз понижење... Како и када
Беда стомака заповеда... Буни се јогунаста помисао
Не сазрева у уму покајање... Каљава ми долама пада
Са кошчатих младих рамена... Нашта сам ето спао

Ово није једна библиска прича о сину и блудничењу 1
Жива је и стварна из овог доба... Истина једне беде
Чудне надобудности ... Младост није вична извињењу
Шта иза свега дође када се животни дани обреде

Чему опомена и благи савет кроз речи песме дат
Мањина је спремна да се покаје и врати у рођени дом
Часовник изобиља куца па престане... Све свој сат
Има... То се младости мора знати... Није само наш лом

Још данас трагај за собом и не чекај пад да најзад дође
Да ти се пред очи сруши све... Ко високо лети ниско пада
Савест сведочи... Касно ће бити када се живот оглође
Одбаци јогунасту мисао... У повратак заувек да умре нада

© 03.07.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com
1 Свето писмо -Јеванђеље по Луци, 15;11-32.

ЛИЈАВО ЈЕ ЛИЈАВО

Вајним песницима, љубезно

Дали је сванула моја зора ил ваша песма рани
Кажи те ми... Смеју ли се узалуд арчити дани
Песници вајни... Сме ли се бар слободно мрети
Ако се часно поетски не може преживети

Песмом те из срца пита Песнички војвода
Иако можда није перјаница петловског рода
Није му стало носити војводско звање
Новорођене књиге чека... Скромно издање

Као сваки отац кад жуди жељено чедо
Тихује тихо... Сав се свом стиху пред`о
О како неумитно протиче време роде
Стигло је и ово да се рачуни ето своде

Знам мало је људи и превише гњида
Одавно ни песници ни песме немају стида
Шкиљаве не дају правој право да преживи
Не браним игру наивнима у свој наиви

Од жонглераја замаглило на поетској сцени
Песнички узаврели лонац кључа и бело пени
Чопоративно и инокосно... Докле ће да ври
Трпеза све је гладнија... Незрело никако да сазри

Како у јесени живота росно пролеће наћи
Тешко је рећи песницима сестрама и браћи
Јесам ли и ја нечији несуђени сабрат по перу
Ил моје срце живи и куца за ону древну веру

Песника апостола... Дошлих из антологије векова
Са звезданих стаза... Сабрат сањара и ткач снова
Рано је за укопно одело схвати надобудни друже
Нису се одселиле ласте... Ветрови још не јуже

Песме су наше слава или једино опело
Што нас у вечности прате... Знај зацело
Нећу рођену поезију да осионо чепам
Са римом и стихом ко богаљ да шепам

Видим многи је бестијално газе... Похлепо
И заблудели верују у своје шврљотине слепо
Знај неуки поето... Никада бољима не завидим
Нећу пред вековима што долазе да се стидим

Не очекуј ни да се пред икога и ичим повијам
Твоје лијаво је лијаво... Како да га љуљам и нијам
Небрате знани... Жалим... Поетски фитиљ није догорео
За ноћ... Твој сан не доснити пре зоре је избледео

Не мисли злурадниче да је и ова песма испевана
Ко што кукуричу петлићи и певци неки... За рана
Зна моја зора с болом да се роди... И без кукурику
Слава новом дану слободе... Песми и песнику...

На овај дан © 01.07.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛИГЕСТУЛА МЕЛОДА ВРЕПЕПЛОВ /2014-2021/
zelenakap.blogspot.com