ПОЛОГ

Млитаво јутро дрема и неку тајну тек кани

Казује ми истолучно свето збирање живи

На истоку појужења као свитак усукани

Јели свако дете криво кад невино скриви

У поткожје ми пристигла милост... На поселу

Нећу да зубља раздора мрко окна стриже

Дајем вам моју кожу за записе онако целу

Модрицама ишпартану док одбол гамиже

Не слути дослух... Згажена ружа још мирише

Добро душно чедо поврљали су је лукацви

Путоказа у збег нема... Узалуд мржња дише

Не магли уплакане очи у несуђеној јавци

Гушће но магле изнад брда путују заблуде

Кушњу не криле васколике крилне звезде

Коме је мило кад мисли осветничке блуде

И расцвати рздора у стени мук да гнезде

С почетка наш век је смрачен и оцрњен цео

Исто зло нам се проклето пише у грчу заточења

Прошлом још плаћамо рачуне... Није избледео

Ни један траг потирања... Не потрајаше бења

Први бол да замине и стари ожиљци да замладе

У шаци стискамо грумен рођене земље сами

Докле сироти у болу да жуљно ваљамо кладе

И ради недела одродника да се истина срами

Из наше мале баште докле љиљане и божуре

Туђе кошаве да врљају у полог најдраже цвеће

Расколи чему и куда воде... Јеванђеља и суре

Нека мир љубави сричу а не нишани и свеће

© 12.07.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊГА ЗВАЊА, рукописи /2015/   

zelenakap.blogspot.com