КАДА ГОДИНЕ СЕЋАЊА ПОЦРНЕ

Разгрћем неразгрнуте шумове пред ускоком жеља 

Док трају ваше околне сујете на прозору мога дана

Неки су васкрсли стару одају... Заблуда ме цвеља

Вуче се из тмине ноћне... Сетом су јутра ошишана

Испосничко битисање жудно још грли мило сунце

Измигољило са оне источне стране буновног света

Небом се растрчали облаци... Кроти ли ико бујунце

Појило неко тамо мене не чека...  Траг прошли шета

Тугом засађен ко самоникли полегли коров греха

Живот се поспан љуљушка уз шкрипу клацкалице

Ретко узлеће и више тоне... Лудост је на ивици смеха

Шта зборе успомене... Куда ћу стићи мрвећи мрвице

Песници неки продају маглу зашли у процепе зјала

Трновит пролом прети табанима пуклим ко церова кора

Из небуха мисао ми бану... Од чељусти гладног шакала

Смркло се чело бечи... Урезала ми се ненадно нова бора

Турнус смене пришао крају чудним игроказима јаве

На завојници вретенастој размазује се коломаз мемле црне

Опет вам је мали мозак затрављен од оне опојне славе

А мени потколеница цела дуж цеванице доње тупо трне

Грлато место у роману узалуд сидриште у брлогу тражи

Пролог и епилог на истој жици дуго нејасно пеленају

Васцелу слику живота мени су облагородили пејсажи

Родног краја... Отимају се белим мрљама на издисају

Зверињак сабран у истом јужном тору подмукло режи

Стрепим од урлика... Куда ако разјарени бик рикне

Ал опет нека мисао из искона умом трајно се врежи

Знам рику и одјеке долине... Чобанче и то свикне

Брестова стража са високог склада њиву ми не чува

По неко јато врана узгред слети па опет даље прне

Ка горњем брду...  Близине суште јаве рзање пастува

Напокон узбуђења спласну и године сећања поцрне

  

У загрљају ноћи... Ко ће даље разгртати моје жеље

Стисну се очи под белим плаштом детињег страха

За софром без месечине... Узалуд тражим прочеље

Скоро се зачело семе језе... Ближе је исходиште краха

Тугом засађен још ластари иза надања пањ стари

Грлато место без сидришта ко олупина плута

Залуд се тешим што нисам као ови кокошари

Бољи је мој пролог од епилога... Расула се кнута  

© 22.07.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА рукописи /2015/

zelenakap.blogspot.com