У црним кесамa за смеће са повезницом жутом
Одбацили смо наше исцепане прозирне наде
Нисмо са вама у дослуху ни са оном кнутом
Што нас роби у закаснело време у кљусу досаде
Противно чистој вери је подвођење мисли
А погибељ се увек прикраде у залеђе наших живота
Речи смо ућуткали одавно и тужно срце стисли
Зна ли незнанац на трагу да ова брука и срамота
Ваше части су потопљене и отрована поља душе
Ако је уопште носите у себи за зрак светлости
Да у таму паучине ваше завири док нас сузе гуше
Последње јутро неће чути молитву ни реч опрости
У заробљеном уму оскудице пристигле нове примисли
Па роваш збрку уткану у ганглијама около расипа
Давно су ветрокази по крововима душе размеђем свисли
У касу севају муње на пољу разиграног вранца парипа
Устоке с брда сишле громогласно бране слободу
Ко је толико вичан у врлости као дан овај прогнани
Моје су стопе Христе пошле твојим трагом у истом ходу
На брдо смрти узнешен поглед вере последњу сузу кани
Благородности уздигни чело за посвећење жртве
Пусти да мрки гребен стамени таласи љубе
На обалама бола без чамаца пристижу речи мртве
Плаховита река их ваља и видокруг бежи са палубе
У залеђе живота... Нека до зоре одморе снови и наде
Хоћу у бродски дневник живота да допишем запис путописа
Пре но жртвени олтар кадионицом љубави вирови окаде
Последњу реч остављам веку да стражи преко амбиса
На
овај дан 02.07.2012. ©лавими® Ј.
Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ
/2017/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар