Три тачке окамењене у строфи... Низ су без речи
Знак на хоризонту... Опомени је касно да тражи
Лелујне траве ветрови мрсе и сва долина јечи
Не допустиво бекство збило се уснулој стражи
Пресели мисли заповедниче у поље разума
Слушај како досекли клик звука ремети збиљу
Не јагми тугу... Тесна су врата влажног подрума
Пешчани сат чека осакаћене наде што жуде циљу
Песмо призови први дан постојбине
Несигурни су темељи појутарја сива
На минском пољу вребају мине
Немуште речи иступиле су сечива
Прозрачно бдење уступа место јави
Праузроци заобилазе враголасто ткање
Срце самоће не може да се открави
Ледене речи презиру празно чаврљање
У реском кликтају поноћ се буди
Ватришта с пепелом снивају ватру
На ком су то хоризонту зашли људи
У мрачни лагум да живот сатру
Преостало је нешто тајне у потаји
Вечна коначишта на починак не одлазе
У немом виру обноћ капљу уздисаји
По чкаљу успомена лутају детињства стазе
Линија живота кривуда на празном длану
Усекли је ратници за амбис љутог пролома
Отекле очи од плача тешко и ретко плану
Да злобу кроте миром истине у ноћи погрома
Заумље се не мири да прода јоту мудрости
Анали животописа недописани не трају од јуче
Пре би на жртвенику пламену дало кости
Мољцима није суђено да поњаву живота разбалуче
Насади по голом брегу закржљали сакрили знак
Подом самачке собе незнани гоничи роваре сан
Чаме простори душе без ведрине... Нагрнуо је мрак
На раскршћима постојбине... Без путоказа умире дан
На овај дан © 05.07.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар