Не меримо се мером у заносу заосталом
По устопицама прошлим тражимо наду
У вртлогу жеља и снова трајемо малом
Колико новог јада има у старом јаду
Крчимо суздарја траговима лепоте и воље
Узалуд гнојимо снагу узлетом била на уранку
У ходницима ума не цвета оно давно поље
Истањили смо жицу наде у нит претанку
Врисак се сели небу на опрост посусталим криком
На нараменици духа тргују истину прошли жмарци
Идеју збора провлачимо загонетно хомиликом
О вечном дару не сведоче за Азазела прогнани јарци
Воштане збиље у храму топе се у залеђу муке
Поседом оштрине на жуљу крајолик логора траје
Првосвештеник у лавору за опрост умива руке
Напрсник светли именом љубави за наше откуцаје
Косити укошено по пропису је различито од вида
Покорни сумрак мрачи јеку... Прапорци трајања звоне
У предворју шатора уз олтар лију се мрље стида
И крв пени због греха а срца никако да се одроне
Лако је побећи зазору освештаном у сиву сенку
И не посејати нове мисли слободе... Друмови преорани
Треба пустити кленово да посрће и исправити се у дренку
Овде се у сузама расипа грех... Опрост од Бога кани
Одавде почиње пут препорода и сеже на крај света
Две камене плоче и заповести исписа Бог прстом у низу
Долином крвном гласно се јавља писак увелог лета
Реч реже излазак ума... Учмали народ сумње гризу
Од тамне ноћи очни капци нису слутили превару жара
Доконо време безвлашћа опет су појели скакавци љути
Одступнице нема из ћорсокака... Клопка је пала пре немара
Сви набори ума не помажу... Пролом проломе слути...
На овај дан © 03.07.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар