Овде ја трајем песмом и нестајем болом белим
Да заборав помућени не усни на мом слемену
Када ме не буде више и кад се одселим
Тражите другог заштитника поетском племену
Речи одвећ јасне зову нас на промене
Неверне дане у залог душе и мало мира
Разбраћен народ у завади губи корене
У корист љубави понос неће да абдицира
Себичлук грабуље своје и туђе вуче
На камару пропсати кад све здене
Остаће моје песме и ја у њима да се жуче
Када ме не буде више... Пратиће вас моје опсене
Залуд је крити лице... Пепелом посипати главу
Неке друге очи познаће вас срамне издајице
И небо знати да нисам нажао учинио ни мраву
Ни човеку... У тамним ходницима кртице
Ако се сакријете издаће вас ваши кртичњаци
На мојој ливади живота толике гомиле црне
У дану суда кад вас поетско небо све одбаци
Ради непокајања осудом вечном заогрне
Касно је за вику сузе и вапај за грумен милости
Данас се смерно милошћу вечна милост задобија
Језиком мача ко мене трњевим венцем вас ће бости
Ваше дивље речи... Што сте сејали само од себе исклија
На овај дан © 21.07.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар