Мили, с љубављу
Јесење се просуше кише... И треће
Доба стиже... На суздарју суза исходница
Поскочице живота вишње саме чиле
У гранама врба повратница слеће
Жалост иста испод крила птица
Неста старо време бестрагом идиле
Путељак знани осуо се падином
Саме ноге га муком табанају
Бат су украли заводници облаци бели
Расела се земља па зјапи урвином
У процепу је душа... Године нестају
Ко дивље крушке за пад зрели
Ја и моје доба уснулих сањара
Кратковеки товар на самару худом
Не гунђају оступнице у часу празнине
Још је срце живо па пршти од жара
Окаснели сусрет у времену лудом
Успомене збира пале у бездан урвине
Огољене жиле ко расуте кости
Стрче размножени пипци жудње
Дах им нагост ваја за постамент века
Низови у пару и убоги самци прости
Раздружују зоре у разгоне судње
На ободу хоризонта Мила још ме чека
Као старе пертле да развежем дане
И поклоним књигу са посветом
Провиђење Божје ево већ се збива
Из заноса жеља буде црне вране
Моју главу седу у часу уклетом
Гробље Бозман снева иза првих њива
На овај дан © 01.10.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар