На овом свету слободе једино ми је тајна
Распуклог цвета у предвечерје тијано
Како се свија да у сан утоне љубав бајна
Опет те милост зове у круг зачаран лагано
Неке се речи благе ретко кажу за инат свему
Низводно бректање само од себе јаук точи
А ти се предаш сањарењу испочетка баш њему
И пијеш надом те дивне грубе другојачије очи
На водоскоку фонтане усред парка дивоте
Голубови се хране кокицама дечије маште
А ти се бориш сам са собом и против уроте
Пољско цвеће изикло само од себе из баште
Божанским миром мирише у предвечерје рано
Опојно и лепо како какав ратник ипод штита
Размишљања те воде некуд што теби није дано
На фонтани умире дечијом руком брана кита
Сажаљење управо према цвећу и цурици тече
Некуда изнад кровова замишљених солитера
У парку надања лагано спушта се окобарско вече
А граја не престаје... Ниодкуд да се утаначи мера
Посед у просед помињања сад се извлачи дуго
Небо се заруменило заласком златним за овај дан
Хоћеш ли навратити сутра моја песмо друго
Да другујемо опет као данас... И ја сам поносан
На распукли цвет пољски што мирно овде спава
На дечију руку слободе и малу машту без суза
Убрзавам корак ка кући... Још само чељусти лава
Испраћају ме с фонтане док лако расте моја муза
© 25.10.2019. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: РАСВИТ ОРИОНИДА zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар