Одавно није зборила глава виспренога ума
Из недара слободарја глас се јасни јаче чуо
Украле ми речи невиднице виле у доба зулума
Расточења трају и језик умире… Дан утехе труо
Јесењим се дахом измаглицом крадом вуче
По сокаку блатњавом изможден од бола
Таљигају запреге сиротињу пуку а наде кулуче
Оно мало вере што тиња у мени пре раскола
Са собом и добом што мој извор муке не разуме
На размеђу земних страна… Жуђено сунце умире
Западним небом… Исток га не рађа… Таји лагуме
Празна је кућа похарана светиња… Нема кумире
Заштитнике мртве… Никада их нисам умом божио
Нити им се клањао… Страна су сва та празна сујеверја
Чистој детињој вери у Христа коју сам душом множио
И проносио пољем песме и бесадама… Расута иверја
Уз кладу истине и данас чека апостол Божје речи
Да вам прозбори пре опроштаја залог последње наде
Пустите да моји спокоји зађу у расцепе гнојне млечи
Авлија ума сан да снева нови за прескок ноћне ограде
У нови свет истине бануле су нове речи душе гргољи
Пружиле се утрином заоране бразде трагови црни
Шљива с клепталом на раскршћу запис на деблу по вољи
Чува мој зарез бритве крстоносни… Пред њим утрни
Сво моје сећање… И књига успомена започне да се листа
Убрзо замагле очи а обисерене сузе крену низ сетно лице
По мекој маховини у царство лишајева и губара заиста
Има мене и мог расутог детињства… Где су оне петице
Побегле из дневника кад прозивку хоћу да обелоданим
Новим стихом песме… Дароване књиге што болују
На тавану родне куће у зборник архива да похраним
Нисам стигао на време… Опомињу ме данас у нечују
Понеси кофер на пут бесповратни… Ми ћемо у легату
Смирилиште наћи ако нас недра благородна сама приме
Време је ризничару ума да се дукати најзад врате дукату
У јесен вуглу да нам кости не разједу мољци пре зиме
Недај намерењу право да нас ватра изгори у потпали
Нећеш се огрејати на том кратковеком пламену
Жарне речи чувају корице наше за твоју душу идеали
Нису умрли… Поклони их сновима… Гробном камену
Један епитаф биће доста… Сажета истина целог живота
Песников траг и гесло шапутаће вечно неисписано време
Авлија ума несмирница закорачила је у нови век доброта
Благородне благослове засејава… У браздама клија семе
Жетву остављам жетеоцима што ће доћи на моју мобу
Звани и незвани… Немојте жети тупим српом моје влати
Ни чупати корење с бусењем… За хумку на мом гробу
Има смонице и камења одвише… Дукатима да плати
Ризничар ће сва потраживања ваша и све ситне кусуре
Моје заборавно поколење унети у тефтере вечних књига
Апокалипса не може да стане… Моји пегази касом јуре
Рајске двери звекиром да пробуде… Сиротињска таљига
Неће гацати ваше блато ни кулуку зулумћару враћати дуг
Ризничар ума празни кофер да вам подели благо истине
Запутио је своје стазе у стопе… Одлази смерно на југ
Да тамо свија глезда за своје ласте… Пустите га да замине
Иза Голога брда без пртљага из ваше постојбине
Зависти и мука… Нови опрост на запису шљиве урезује
Истом бритвом и клепталом обзнањује глас нутрине
Часне душе… Знајте завет се никада два пута не заветује
На данашњи дан © 18.10.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар