И МАЛЕ ВИЛЕ ИМАЈУ ВЕЛИКЕ ТАЈНЕ

Мили, с љубављу

Не водите ме горе… Нећу опело

Витез се заљубио пре колајне

У “Биљанине изворе” и платно бело

“И мале виле имају велике тајне...”

Боли ме тужни гргољ воде

И расипање невиних суза

Ка се два срца у једно своде

И кад ми ум занесе лепа муза

Нећу песму и “уврнуту бајку”

Да певам тишином поспаној деци

Будио бих им ноћас умрлу мајку

Да зором похитамо вечној реци

Тамо Вољена праља с перачем у руци

Успомене из валова испира сама

Наша је тестија празна… У истој муци

Сан јој без снова чили у веригама

Смрти… По позвању за бол боли

И моје доливене сузе у аковима туге

Кад задњи стих песму сколи

Па и сама свене… За оне друге

У срцу пуклом нема гласа

Умирења… За жудне жеље

Ни одјека са јеком таласа

Вез се покидао са повеље

Јефимијо моја смртна тајно

Небо ти просто и посмртна звезда

Не могу попити на искап наше завичајно

Сећање… Река скрити и мала гнезда

Изнад извора су рајска горја

Пустићу сокола да њима лута

Вило моја чекај ме у праскозорја

Недај да туга крила му спута…

Не водите ме горе… Нећу опело

Витез се заљубио пре колајне

У “Биљанине изворе” и платно бело

“И мале виле имају велике тајне...”

На овај дан © 10.10.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com