АПОКРИФ

Бежиш ли сама у расплет учворена муко

Док око гори у бунилу свеколике збиље

Камени цвет на ивици шуме гњили прозуко

Од срама и маховине занемело поље и биље

Упорно ка сумњама клизи свет тајновити

Вратоломно се гнезди у јаслама досаде

Рђаво служи крај узглавља дворјанин припити

Непокоран закону витезова обданицу краде

Спуштени калпак ноћи на појутарје сањиво

Плам светлости чкиљи на првом завоју бруке

Још једно магловито сновиђеље зађе пепељиво

Иза оџака у мрку чађу на длану огарављене руке

Троскок душмански свлачи колуте дима

Немом провалом блесаве напојнице бола

Вршљају скученим умом у истим запећцима

Свађом се растржу непросвећени до раскола

Род науми да венча језом сумрак умислени

Не тражи опору слободу у постави сиротиње

Пристигла старост отима се да не повилени

Уклету воду испод стене бајалицом проклиње

Распуштеница предана руглу у папучама

Офуцаним… Мољцима успаванку не пева

Друга се назеб повлачи ходницима срама

Умро је хумор у ритама и нема скечева

Апокриф каноном забрањен стрчи само

Друга се вучја јама гнезди улевом бола

Облаци тешки у сновиђењу још тетурамо

Зачкољицом је сејана со у бразду раскола

Мамурлук душе класале влати повија

Насамарене пртљаге одступница сеири

Бели се гребен размиче и земља ничија

На хоризонту заталасаних брда гвири

Под капом укосо и клецаво трагом прамиња

Душа се души не исповеда по писму без јада

Људи су затурили светост својих светиња

Обичај изанђали у развалинама олтара страда 

Кремен су украли неки несташни клинци

Из обести… Чита се запис друмом колотрага

На разбројс чигре одустају…Живели јединци

За збор народа химна затуљена с усана врага

Разара тишину пред олују пре васкрсења

На истинољубивој части заноћили су куражи

Час је да положимо заклетву пре свих хтења

Загубљен азбучник древну веру узалуд тражи

На овај дан © 12.10.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: “ПСАЛМИ ЗА ЊУ”  ВРЕМЕПЛОВ /2019/

zelenakap.blogspot.com