Не кршите завет ноћобдије за немо зорење
Опет ме је мимоишло Њено чежњиво грљење
Сву ноћ Милоснице моја недозвана анђео ти плете
Витице на крилу … Ако ме јавом не дозовете
Пустите ветрове да витлају своју песму смрти
Док слепи мишеви парају ноћ и гласови задрти
Буде долину уклештену… Уз белу источну страну
Ја сејем наде у прошлу бразду муком разорану
Истином жалим на тротоару мозга прегажене птице
Не греју ме скончале у лету ватре поскочице
Залутале у коло слободе… Очи су давно заспале
На ремену снова… У поткровљу чуче туге окапале
Прошли сабрани дани баштине јаву и дуге истине
Дрежди окаснело време на перону… Само првине
Чекају миленијум острашћени да пристигне нови
Опречне су приче о расколу… Нужде жуљају окови
Истрошене речи беспослене бацили су испосници
Једноумно крваве трагове заноса скривају у тмици
Под шкрипом точкова несвесне да освећење нађу
Град пропасти у немиру тоне… Морен истом глађу
Пој несрећних птица мучи… Без одјека у залеђу
Староставно писмо по ободу исписано глеђу
Ватриште набоја немо засејано сузу бола роси
Како да преживиш ако си збуњен и незнаш ко си…
На данашњи дан © 22.10.,2019. Славими® Зеленкапић
књига: БОЗМАНСКИ ПЛАТО ВРЕМЕПЛОВ /2019/
zelenakap.blolgspot.com
Нема коментара:
Постави коментар