РЕЧ МОЈА НЕ ОКЛЕВА

Тешим се врлим речима пре освита дана

У жељи за опстајањем на путу живота

Нећу сву ноћ да котрљам мучна сећања

Док изворише таме не источим пре накана

Замор се у замршено клубе покудом мота

Поноћ је давно минула и мук не одзвања

На затвореној окосници исте самоће

За тебе вијуге смраченог вида чиле

Преоравају пејсаж трулости зановетно

Удаву видех у поплави нечасне злоће

Што се ко кокош перуша изван идиле

Самозвани крпељ у наслеђе боговетно

Сулудо одредиште у немар усидрено

Без плана резервне мисаоне дубине

Туђа глувоћа је општа људска мучнина

Стигло нас време кусања пресољено

Два мала здружена зла велико зло чине

Проклизала је савест у гротло урвина

На пупку земље заборавом склупчана

Вест у јези претиче једна другу

У разљућеном цвату посртања и бола

На млазу ноћи црног катрана

Сливају се муке да пронесу тугу

Раздружиле се именице од глагола

Гули се опори сугреб са гумна јаве

На повратници пламене искре трну

За нанос трага четкице умрљане

Давно сазрели пастелни тонови плаве

Преливају се у модро и црно да прну

Грабљиве птице мрака са западне стране

До вршне црте матица узрујаног таласа

Пени са претњом прелива вршне коте

Апокалипса се обрачунава стравом у нама

Под распелом опет халаче наговорена маса

Мало је што те бичују продани животе

Гневни смрт траже у коњским растокама

Са пророчанством мира постхумно истина не спава

На узенгијама времена док апачи сулудо јашу сами

Своју последњу трку песник у челну песме заодева

Кремен умовања се јоште није истрошио... Здрава

Се нада изоштрила о тоцило судбине за расцеп у тами

Изненада да просев засија силно... Реч моја не оклева

На данашњи дан © 01.06.2014. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: МИЛОКАЗИ  ВРЕМЕПЛОВ /2014-2020/

zelenakap.blogspot.com