Истина гнездо свија у крошњи старог храста
Есеј живота се дописује... Не оста беседа празна
По испуцалој кори из расутих речи израста
Младар до младара корене трајања да свет сазна
Не угушена слутња стрчи иза осе вида и нагиба
Трећи је дан безгласја зашо у посед утрнулих чари
Блато са паока није спало... Точак усред глиба
Још се ваља путем неслободе лутају слободари
Вртлог патње пени превратом кружних сила
Бледо осакаћено небо тужи косином прве равни
На тешкој смоници прилегла окрвављена крила
Голубице прошли су наши дани сад јесен тамни
Остала језа није некуда потонула до праузрока
Гласно се руши постамент наших високих жеља
Кроз измаглицу пиље у мој ранац два невина ока
Пртљаг успомена све је тежи а мање бранитеља
Права истина касни на перону уснулих душа
Умље се развезало па чворује туга наузнако
Неслободне слободаре заогрнуо шињел тмуша
На пустој клупи старачке сузе у јесен лијем тако
Примат су украли небосклони на трагу мога била
Прамен у прамен коврџе свија седе из своје грозоморе
Возне шине тајно се љубе у видокругу сивих идила
Трне станично светло и влати осушене траве као да горе
Апсолут нико познао није... Бледи линија видокруга
Повратку моме Она се нада... Вера беспућем лута
Безвремље паузе краде константу само држи туга
Тајна за тајном кроз ноћ бесплодну агонијом плута
На пољу засирене крви скорели млазеви поразе таје
Илузије су пале... Народни пук чека своје слободаре
Преокрет у битци опет су донеле кукавичке издаје
Боравишта им адска следују и костурнице преваре
Оловно небо ако окамени круг уморног сунца
У мени заноса има... На увратини прозебле дуге
Сакупих расуте боје да песмом новог младунца
Родим и осликам крила голубице за бег из каљуге
Истина гнездо свија у крошњи старог храста
Есеј живота се дописује... Не оста беседа празна
По испуцалој кори из расутих речи израста
Младар до младара корене трајања да свет сазна
На овај дан © 10.06.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар