Смислити смилену реченицу која се неће вратити сама никада
Од чега је саставити кад је препуна жучи и неописаног јада
Како је тако младу окити сада суперативом и венцем од жада
А она се чудом узјогулила на мене и минула некуда изненада
А она се чудом узјогунила на мене и минула некуда изненада
Пех мој све дубље у губитку ненадом ко киша сатима пада
После труда да се мала у песму уденеш и будеш вечно млада
Разборито буди првенац узлета... Ако нећеш данас реци ми када
Да те очекујем посале изненађења... Немој бити тешка као клада
Да те очекујем после изненађења... Немој бити тешка као клада
И празно време траје у недоглед муком... Кипе изворишта туге
Ласно је срећницима после сна и ноћи дозивати запете слуге
У правопису... Шта ћу ја у трену када на мене долазе поруге
Како празнину разумети и у њој се опет снаћи за ове паузе дуге
Како празнину разумети и у њој се опет снаћи за ове паузе дуге
Све је изнуђено... Још јуче имао сам намере... Планови лепи
Смислена реченица поста просјак... Ненавидница да ме ослепи
Иште освету... За све патње спремна је иза ћошка да ме клепп
И свакога ко се незван нађе после ње пошао по својој степи
И свакога ко се незван нађе после ње пошао по својој степи
Кратко је и тмурно дошло време задњег пролећног дана
Па тумарам ко мудрац по свој мудрости... Изван катрана
Можда може да помогне успомена... Она се јавља неубрана
Као јабука на врху гране... Сада се тек шепури као нека мана
Као јабука на врх гране... Сада се тек шепури као нека мана
Сакривена испод небеског покривача... У неразборито глуво
Доба... Отегло се дуж млаке потере... Хтело је чак бити суво
Ко барут... Да искру у мени запали на труду... Реченице буво
Како то скачеш неухватна... За врх као мелем ја сам те чуво
Како то скачеш неухватва... За врх као мелем ја сам те чуво
Да будеш кец на десетку или џокер мога говора... Узрок аплауза
Знам да ниси свесно рачунала на пун аков мојих великих суза
Очекивао сам краке звезде и пипке твоје ко што чини медуза
Док их шири да плен улети ненадано после твог модрог блуза
Док их шириш да плен улети ненадано после твог модрог блуза
Све је у три тачке прошло... Смислена реченицо у пустош рану
Трагање је узалудно... Када прве капи пљуска у свом стану
Не могу опстати да се не излију на седу главу.. А да не бану
Недозвани изненада... Људи ће те оговарати спремни да лану
Недозвани изненада... Људи ће те оговарати спремни да лану
Неку не пристојну... Ко ће им свагдашњу љутну замерити
Иди реченицо куда си пошла у сумрак... Треба сада бити
Нормалан и постојан... Губитак преболети... Од других крити
Можда се посрећи младој одиви да се дому врати... То снити
Можда се посрећи младој одиви да се дому врати... То снити
Није грехота... Узети је као дете за руку... Да се води у шетњу
Забораву треба времена... Пуштам прошлост и чудну пометњу
Што си се лако загубила... Уместо тебе дошла је тајно у летњу
Причу тишина... Тај обрт узбуђења нисам очекивао ни ту кретњу
Причу тишина... Тај обрт узбуђења нисам очекивао ни ту кретњу
После три тачке... Наставак неки следи... Уобичајено тако бива
Моја кружнца поново чека... Да будеш смислена реченицо тетива
Надам се још увек после пуне паузе бола да се мени вратиш жива
Знам да си јуче била права... Не сумњам... Заувек ниси остала крива
Знам да си јуче била права... Не сумњам... Заувек ниси остала крива
© 21.06.2020. Славими® Ј. Зеленкапић
Нема коментара:
Постави коментар