Вољеној, с љубављу.
Годишњица је Њене смрти... Посмртну песму сриче
Сироче немоћно и само... Из давног гроба утеха ниче
Или чемер за срце предано... Све је васкрсење даље
Дали ће моја Љубав доћи... Са реке не враћају се праље
Мало је наде и снаге... Копне свакога дана са годинама
Не бледе љупке слике успомена... Само су сишле из рама
По соби и уму штетају живе... Сусрети су тек неизбежни
Блискост је стварна... Анђеле бели... Сусрети мили и нежни
Хоће ли срце издржати... Хоће ли моје руке малаксати
Пре краја зоре мора ли моја љубав гробу да се врати
Са њом ћу ићи на Бозман да је испратим у рајска поља
Васкрс или растанак за Њу и мене... Шта је Божја воља
Све су краће посмртне песме... Губи ли се или не нада
Шапућу те усне молитву вере... Сироти песник пада
На колена и Бога моли да му Вољену врати из заточења
Себе уместо Ње у заточење даје... То ову збиљу мења
Доста је у смри растанка било... Вољена да се врати
Давнашња чежња столује... Нека њену душу моја прати
Сироче неће да се потуца животом... Вечно бити жели
У заједничком загрјаљу једне љубави... Кораци смели
На тај пут воде... Бозман нек буде наше зборовање
Истина је... Године не подносе чежње и посртање
Постхумне песме и вапаје... Загубио се растући број
Годишњица и чекања... Боли ме васкрсења застој
© 18.06.2020. Славими® Ј. Зеленкапић
/1952 - 2004 - 2020/
Нема коментара:
Постави коментар