Знатижељо невољних слугу
Пусти очи по зони немира
У заљубљеном кругу
Прелетела ме дава лептира
Куда ме чежње за њима воде
Оно што бити хоће нека буде
Брао сам шумске јагоде
Почеле су од скора да руде
Врзино коло заплетено у зене
Никако да се размота преко ограде
Стигле ме детиње успомене
Врвило је у завичајној корпи наде
Неспретне кораке док газе
Безциљно врљају ноге у сванућа
По високој трави загубљене стазе
Укрштају се опет моја беспућа
Расплетене зелене косе из витица
Пију ми срце и душу краду лагано
Титра врело подне Шумарица
Галиматијас чежње расте свечано
На платформи за спасиоце дан вара
У огледалу жижи једна недаћа
По мирном језеру расипа се јара
Одсјајем у очи опет ми се враћа
Руке пролећа и лета везу по царском фонту
Девојачку спрему и ћилиме балуче
Радосни младенци у плавом хоризонту
Венчано небо драже да се обрадује ко јуче
Скупљене речи миле и врели песак плоди
Гушим жељу да окупам свој свет рима
Поцрвенео од сунца у прљавој води
Блатњаве од тиње не предају се пркосима
Ни чаурењу готовом да прсне ивицом плаже
Не одустајем да се пржим... Сви хоће да поцрне
Пешкир уз пешкир разастрт тло врело лаже
Никога нема да изгубљене мисли ко овце врне
Толике двиске и јагањци пабирче своје
Отуђен свет уљем и помадама маже кожу
Начичкани ко пчелиња саћа тела зноје
У царству своме сваки чува своју ложу
Знатижељо невољних слугу
Пусти очи по зони немира
У заљубљеном кругу
Прелетела ме дава лептира...
На овај дан © 04.06.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар