ДВА ЗАРУЧНИКА

Вољеној, с љубављу

Последњи круг у трци тек смо истрчали

Нећу ти рећи почивај у миру Мироснице моја

Опојем љубави што мој живот зали

Тебе ливаде рајске зову препуне спокоја

А мене ова долина сена смртног јоште чека

Да приберем своје дане и дожеваоницу пожањем

Куда ћу стићи ношен валовима бура мог века

Нејасно слутим на размеђу нашем вођен предањем

Завета изреченог крај постеље твоје у јецају

Знам да ће речи свете умом као ореол сјати

Свакога дана да срце их моје чује... Да вене знају

То јасно било Теби а не твоме гробу све ћу дати...

Ово је глас љубави и ехо за висине васионе

Нека сви знају Мироснице моја да си жива

Ни једна звона испраћај неће да одзвоне

Ми се растали нисмо... Дух не може ко тело да почива

Преплет две поетске душе ништа не може да раскине

Одлазак кратки повратак вечни чека у дару живота

Не продајемо искре трговцу смрти... Нема трговине

Наше клубе вере мрсити неће... Бог само може да га размота

У стварну љубавну причу којој се земља и небо диве

Већу од приче са узвишеном истином на часној вертикали

Човека и Христа два заручника и у смрти заручењем живе

Љубим те и љубићу те Мироснице моја... Ми смо се заветовали...

На овај дан © 03.06.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com